Голић: Нигдје нема да власт једне земље жели да уништи природни бисер

Голићева је истакла да би одлагалиште радиоактивног отпада на Трговској гори загадило ријеку Уну и угрозило око 230.000 становника Републике Српске и Федерације БиХ који воду за пиће црпе из базена те ријеке и који живе искључиво од пољопривреде.

- Ријека Уна је проглашена природним добром и парком природе, а у непосредној близини налази се и национални парк Уна - рекла је Голићева новинарима пред почетак међународне конференције "Проблем складишта/одлагалишта радиоактивног и нуклеарног отпада на локацији Трговске горе".

Она је истакла да нигдје нема да власти једне земље желе да загаде такав природни бисер и униште све што људи узгајају.

- Што је најгоре, локација коју су одабрали ни геолошки не одговара за складиштење те врсте отпада јер је то тло водопропусно, испресијецано водотоковима који се директно уливају у ријеку Уну, а прије свега трусно - шести и седми степен трусности. Ниједан параметар не одговара - упозорила је Голићева, констатујући да то не смета да у документима буде написано супротно.

Голићева се нада да ће уколико сви у БиХ буду сложни у захтјеву за дислоцирање одлагалишта радиоактивног отпада са Трговске горе, Хрватска због добросусједских односа у својим институцијама преиспитати ову одлуку и да ће тај отпад одлагати тамо гдје за то постоје еколошки, геолошки и сеизмички параметри.

- У некој перспективи за 15, 20 година то ће бити и европско одлагалиште - додала је Голићева.

Као предсједавајућа Радне групе за праћење стања и активности у вези са могућом изградњом одлагалишта радиоактивног отпада на локацији Трговска гора у општини Двор, у Хрватској, коју је именовао Савјет министара, Голићева је захвалила предсједавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику, те члановима Предсједништва Шефику Џаферовићу и Жељку Комшићу што су препознали овај проблем.

- У потпуности подржавам закључке Предсједништва и да се коначно неко из БиХ огласи и упути оштар и резолутан захтјев Хрватској да се одлагалиште дислоцира и премјести негдје на територију Хрватске, а никако да буде на граници са БиХ - додала је Голићева изразивши увјерење да ће и данашња конференција допринијети томе.

Она је подсјетила да се наведена Радна група пар година уназад "бори" са властима Хрватске у вези са овим проблемом.

- Власти Хрватске никада нас нису званично обавијестиле ни о чему. Ми смо информације црпили са портала независних хрватских медија. Трагично, али истинито - нагласила је Голићева.

Према њеним ријечима, Радна група и еминентни стручњаци са факултета из Тузле, Бањалуке, Сарајева и Београда слали су дописе хрватским властима у којима је указивано на посљедице лошег избора локације за одлагање, односно складиштење радиоактивног и нуклеарног отпада.

- Никада се хрватска страна није удостојила да одговори да нису прихваћене наше примједбе, само игнорантски однос је био према свим нашим иницијативама из БиХ које су долазиле када је ријеч о овој проблематици - рекла је Голићева.

Она је најавила да би након закључака Предсједништва и данашње конференције властима Хрватске требало да буде упућен коначан апел да за одлагање и складиштење радиоактивног и нуклеарног отпада изабере неку од локација које су раније имали као опције – Велебит, Папук или неку од локација које је Словенија предлагала, а налазе се на мјесту настанка нуклеарног отпада, што би било логично.

- Ми знамо да је до 2023. године Република Хрватска треба да своју половину отпада негдје одложи и складишти. Било би најсврсисходније, најнормалније, еколошки најбоље да они тај отпад складиште на мјесту настанка, а то су Врбине - закључила је Голићева.

Конференција, коју су организовали посланици свих нивоа власти у БиХ окупљени у "Зеленом клубу", окупила је представнике власти у БиХ, као и амбасада и међународних институција, те невладиног сектора из БиХ и Хрватске.