Учинити живот са дијабетесом што једноставнијим

Код болесника дијабетеса типа 1 панкреас не лучи инсулин, те га они морају уносити на друге начине, најчешће ињекцијама или путем инсулинске пумпе. Најчешће се јавља код дјеце и омладине и уз контролу и адекватну терапију нормално се живи, а то потврђују и два дјечака која своју гликемију прате на различите начине, један најраспрострањенијим мјерењем помоћу тзв.тракица, а други уз помоћ сензора.

- Кад је шећер нормалан мјерим га сваких пола сата. Навикао сам и не смета ми претјерано - каже Огњен Петровић.

Дијабетес откривен око двадесете године не представља никакав проблем да Слободан Бузак свакодневно са осмијехом на лицу послужује госте и ради као и остали конобари.

- Позитивно је искуство, јер дијабетичари требају што више да се крећу. Међутим, ноћне смјене понекад исцрпе, па је потребно два -три дана да се шећер у крви врати на нормалан ниво, али већ сам навикао на тај темпо.

Слободан користи инзулинску пумпу, а контролише кретање шећера помоћу тракица. Имао је прилику и да види предности сензора.

- У  више наврата сам користио и наравно да је предност велика - додаје Слободан Бузак.

Понекад,окупирани болешћу, и не помислимо да и љекари који нас лијече могу имати исти проблем. Бојана Царић је докторица која од 1987. године живи са дијабетесом . Да ли је баш то било пресудно да специјализира ендокринологију.

- Сјећам се док сам лежала у болници као дјевојчица корака доктора у ноћи. Сама себи сам обећала да ћу и ја правити те кораке. Не бих рекла да је пресудило, али јесте утицало свакако.

Др Царић истиче да у живот треба убацити терапију, а не обрнуто и једноставно прихватити дијабетес као дио живота који мора бити под сталним надзором.

- Чак и они који контролишу констатно шећер. Најважније да покушамо да ријешимо бол, треба је елиминисати на сваки начин.

Обољели од дијабетеса свакодневно трпе бол боцкања како би пратили гликемију и остале параметре болести зато је група родитеља и покренула иницијативу под називом "За живот са мање боли" .

- Покренули смо иницијативу у Скупштину Републике Српске, али и Парламента ФБиХ. Циљ је да се изборимо за боље услове, да будемо равноправни грађани овог друштва без посљедица које носи дијабетес - каже Јелена Радић, један родитељ који су покренули иницијативу.

Модерно доба и иновације у технологији доносе свакодневно и новитете у медицини тако је и живот са дијабетесом данас много једноставнији, јер се шећер може држати под контролом и вјерујемо да ће сензори и друге методе у будућности бити доступније дијабетичарима у Републици Српској.