"Балканска међа" привукла хиљаде гледалаца и у Русији и Србији

Авиони, бомбардовање, сцене насиља, сузе и много пуцања – тако Балканска међа описује догађаје из јуна 1999. године, када су руски војници заузели аеродром у Приштини "пред носом" НАТО трупа.

Занимљив заплет о никада до краја испричаним догађајима и веома реалистични аудиовизуелни ефекти гледаоце овог филма шетају кроз разне емоције од шока, преко туге до поноса. Ипак, критичари му замјерају патриотски занос, пропаганду и вишак ликова.

Милош Биковић у филму игра српског полицајца. Њега је прошлог новембра руски предсједник одликовао Пушкиновом медаљом. Тада му је, каже Биковић, на опаску да ради на једном филму српско-руске копродукције, рекао да је и сам у томе учествовао.

- Он је мени тада рекао да је и он имао учешћа, на шта сам ја рекао да знам, мислећи да је можда помогао да се сними филм. Међутим, он ме је чудно погледао и ја сам схватио да можда није мислио на филм, да је можда мислио на операцију - каже Биковић.

Љубинка Милинчић, главни уредник Спутњика у Србији, мисли да је Путин као главни човјек ФСБ-а помогао у планирању те операције. Она каже да је до данас та операција тајна.

Како је Путин учествовао у освајању Слатине, нећемо сазнати док ознака тајности не буде скинута са ове акције. Он се у филму не помиње, а радња прати одред руских војника који 1999. покушавају да задрже стратешки важан аеродром и спасу српске заробљенике.

Биковић каже да је руска публика на премијери била потресена: "Биле су врло бурне и емотивне реакције и ја сам видио неколико људи да уплакани излазе из сале", описује Биковић.

Димитрије Војнов, сценариста и филмски критичар, каже да ће се филм допасти домаћој публици: "Филм је ескапистички, нуди наду, утисак да правда може да побиједи и у том погледу ја мислим да ће га наша публика изузетно вољети".

Љубинка Милинчић и Александар Митић су новинари који су били на Косову када су Руси 1999. дошли са тенковима. Свједоче да је тај тренутак за Србе био заиста филмски.

Љубинка описује да су Срби тада бацали цвијеће на Русе, радовали се: "Покушавали су да се попну на тенкове, махали заставама, српским окренутим наопако. Мислили су: ево, дошли су Руси и сад ће нас они заштитити".

- Тих неколико сати те приштинске вечери изгледало је као да су се сви Срби из Приштине и околине окупили у центру града, нажалост не знајући да ће им то бити посљедња заједничка ноћ у њиховом граду - каже Митић.

У филму видимо како руски десантни одред заузима Слатину. Они покушавају да сачувају положај, људске животе и дочекају остатак руских снага које долазе из Босне и Херцеговине, гдје су били у међународној мисији.

Митић каже да је тек касније сазнао колико је опасно било бити на аеродрому у том тренутку. "Командант НАТО-а Весли Кларк је наредио команданту КФОР-а Мајклу Џексону да пошаље хеликоптере да заузму аеродром. Он је то одбио, јер је вјеровао да операција неће успјети и да би Срби и Руси могли да се повуку из споразума. Џексон је у својим мемоарима навео да је Кларку рекао: Генерале, ја нећу да због вас започнем трећи свјетски рат".

Аутентичност цијеле филмске приче је непровјерљива због тајности ове војне операције. Редитељ Андреј Волгин је планирао да Милош Биковић игра руског војника, али Биковић је хтио да буде српски полицајац.

Учествовао је и у сценарију, а један од главних мотива му је био, како каже, да свијет чује другу страну: "У више од 30 земаља је филм продат и биће приказан у Њемачкој, Француској, Британији. У посљедњих 20 година када гледате филмове о рату на Балкану испаде само да је једна страна у праву, а друга није".

Војнов, међутим, скреће пажњу на то да Русија нема могућност да пројектује своју војну моћ у Србији, али да већ годинама покушава да пројектује своју меку моћ.

- То је један продукт тзв. војно-забављачког комплекса који ми већ препознајемо кроз повезаност Пентагона и Холивуда и сада то постоји и у Русији. То је једна интеграција министарстава одбране, културе и информисања, креативних индустрија, то је просто један интегрисани производ у коме је направљено једно дело које је врло ефектно, али по својој структури је са јасним пропагандним циљем - рекао је Војнов.

Ово је још једно филмско руско остварење које буди пажњу овдашње јавности. Дијелом и зато што се бави темама болним за домаћу публику, која је тих година очекивала већу помоћ од Русије.

Русија је уложила три милиона евра у овај филм, али остаје отворено питање да ли овакви филмови могу да утичу на јавно мњење.

Балканска међа је премијерно приказана у руским биоскопима два дана прије годишњице НАТО бомбардовања Југославије. Један руски аналитичар је написао да је ријеч о патриотском филму због којег Руси не морају да се стиде. Шта о томе мисле руски гледаоци, најбоље говори податак да је овај филм био најгледанији протеклог викенда и да је зарадио скоро милион и по евра.