Награда "Момо Капор" за Нелета Карајлића

Награда, коју додјељује Задужбина "Момчило Момо Капор", прије девет година установљена је као знак сјећања на Капора, свестраног ствараоца у области сликарства и књижевности.

Жири је једногласно одлучио да ово значајно признање припадне Нелету Карајлићу, умјетнику чији је дјеловање непрестано и свестрано, речено је на свечаности у градској скупштини.

У образложењу жири је указао да Карајлић романом "Солунска 28", првим дјелом амбициозно замишљене триологије, намјерава да, причајући причу о једној дорћолској адреси, исприча узбудљиву повјест о судбини Београда и његових житеља у предратним, ратним и поратним временима.

- Иако нам је својим динамичним приповедањем у свом правом роману Карајлић демонстрирао крајње консеквенце своје самосвојне приповедачке поетике до сада исказиване углавном у многим његовим антологијским песмама, у укупној атмосфери романа и карактеризацији ликова даје се назрети и утицај приповедачког умећа самог Моме Капора - навео је жири.

Плакету је лауреату уручио предсједник Управног одбора задужбине "Момчило Момо Капор" Матија Бећковић, а новчани дио признање директор Пошта Србије Мира Петровић.

Карајлић је захвалио жирију за вриједно признање, истакавши да ипак лично сматра да га још није заслужио.

- Морам да гулим још много љета да би достигао ону лакоћу и лепоту писања Капора - рекао је Карајлић, упоредивши начин писања Моме Капора са оним што у фудбалу на терену раде свјетски познати фудбалери Кристијано Роналдо и Лионел Меси.

Бећковић је рекао да су и Капор и Карајлић били и постали симболи не само Сарајева, него и Београда.

- Она листа надреалиста коју је видео Карајлић постала је на неки начин неко пророчанство. У оно вријеме је то био само неки тријумф интелигенције, а сада постаје и литература и озбиљна мисао, готово пророчанство - рекао је Бећковић.

Момо Капор је рођен у Сарајеву, 8. април 1937. године, а преминуо је у Београд, 3. март 2010. године.

Задужбина је основала његова супруга Љиљана Капор у октобру 2010. године са циљем да се сачува заоставштина и његују сјећање на Мому Капора.

Капор је био српски сликар, књижевник и новинар, а за собом је оставио велики број слика и цртежа, више од 40 романа, кратких прича и аутобиографских књига и есеја.

Дјела су му превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Био је српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске.