БОГАТИ АРАПИ И ИЗРАЕЛЦИ ГЛАВНИ КУПЦИ ОРГАНА ОТЕТИХ

У документима тужилаштва под ознаком „33-08" са радним називом „Трговина људским органима" наводи се да су у ту трговину, заправо међународни криминални ланац, умешани доктори из Израела, Турске, Бразила и Филипина. За њих се каже да су „доктори који пустоше Балкан у потрази за људским органима". Тужилаштво за ратне злочине се у предмету позива на извјештај о међународној трговини органима који је направила група стручњака са Универзитета Колумбија у Њујорку познатија под називом „Белађо теск форс". Ова група је у свом извјештају изнијела податке да су богати Арапи и Израелци главни купци људских органа који потичу из југоисточне Европе. Како наводи лист, Тужилаштво се у предмету позива и на истраживање које је објавио „Американ кроникл", а у којем се каже да се у Универзитетској клиници у Јерусалиму само током 2001. године опорављало 60 пацијената којима је пресађен бубрег од непознатог донора. У истом истраживању се наводи да због тога „многи Израелци путују у источну Европу у пратњи израелских доктора". „Посјетили су сиромашну Македонију, Бугарску, Косово, СР Југославију да би разговарали са локалним бизнисменима и лекарима о оснивању некаквих клиника", наводи се у истраживању. Као доказ за овакве тврдње, српско тужилаштво располаже подацима да је 15. новембра 2008. године у Приштини ухапшен Израелац Моше Харел, који се терети да је преговарао и организовао илегалну трансплантацију органа. Харел је ухапшен у истрази против групе која је у клиници „Медикус" у Приштини учествовала у илегалној трансплантацији бубрега. Као главни „мозгови" трговине органима тада су означени управо Моше Харел, али и израелски хирург Запи Шапира. Исти доктор Шапира је 1999. године појавио у Скопљу и тамошњим љекарима нудио сарадњу у пресађивању бубрега. Наводно је тај посао касније реализовао у Естонији, Молдавији и Турској заједно са турским хирургом Јусуфом Ерцином Сонмезом који је у бекству, јер је означен као „главни хирург за илегално пресађивање бубрега" у Приштини, наводи "Политика". Међу подацима о трговини органима наводи се и један банковни рачун који је у мају 2000. отворио Ервин Охри са Косова. Он је тражио донора за трансплантацију бубрега у Милану, па је отворио рачун на име Наиме Охри у албанској банци Курсимеве. Посебно поглавље у предмету српског тужилаштва заузима случај „жута кућа". У њему се налази извештај о форензичким испитивањима на овој локацији. Тај извештај је означен као „кључни", јер потврђује да су извесна испитивања у „жутој кући" обављена упркос негирању албанских власти и Унмика. У том извјештају, за који тужилаштво каже да га је набавило „неформалним путем", наводи се читав низ медикамената и опрема који указују на могућност да су се ту изводили хируршки захвати. Нађено је укупно седам медикамената и опрема интересантни за даљу истрагу. Такође, ту се набрајају и све особе које се учествовале у увиђају код „жуте куће". Посебно важан у том извјештају јесте, како наводи лист, цитат у којем се износи податак гдје се сада налазе докази за које се званично тврди да не постоје. По извјештају, докази су у форензичком центру у Ораховцу на Космету. У краткој ретроспективи овог случаја Тужилаштво за ратне злочине Србије наводи да је „из веома поузданих извора" дошло до сазнања да недостаје више страница у овом извјештају и да су два имена избрисана бјелилом. Додатном истрагом утврђено је да је ријеч о двије особе које су на мјесту догађаја биле у својству „истражитеља", иако оне суштински то нису, преноси "Политика".