Држава из пакла: 78 година од оснивања НДХ
Помен жртвама највећег стратишта система јасеновачких логора Доње Градине биће служен 5. маја, док ће у Хрватској, и ове године бити организоване двије комеморације.
Ни скоро осам деценија након стравичних злочина, здрав разум не може да разумије монструозну идеологију. Страшних страдања присјећа се 86-годишњи Бранко Поповић из Козарске Дубице, коме је убијена скоро цијела породица.
- То је за мене нешто што може бити најгоре за људски живаљ. Зар могу тако људи из колијевке малу дјецу тући и клати, то је незамисливо здравом разуму. Ја не могу мачку ударити, а не дај Боже да идем дијете убити - прича Поповић.
То вријеме памти и 88-годишњи Дубичанин Бошко Борјановић. Брине га што за Србе ни у данашњој Хрватској нема мјеста.
- Истјерали су Србе из Хрватске, данас су национална мањина, а требали су им када је била турска власт, да им брани границе - тврди Борјановић.
За то вријеме, у Хрватској је на сцени историјски ревизионизам, величање усташтва и минимизирање броја јасеновачких жртава. Због тога, државну комеморацију у Хрватској бојкотују Срби, Јевреји, Роми и антифашисти.
- Власт се не труди баш много да спријечи такву врсту историјског ревизионизма и то с правом смета жртвама, односно њиховим породицама - наглашава Саво Штрбац, предсједник Документационо-информационог центра Веритас.
А све се у НДХ дешавало под окриљем закона, ради стварања етнички чисте државе.
- Самим формирањем НДХ дошло је и до доношења законских одредби које су, прије свега, утемељиле злочин геноцида и Холокауста. Самим тим су га озакониле, што ће рећи да злочин који је спроводила НДХ није дјело групе људи, него државе и државног апарата - ријечи су Тање Тулековић, директорке Спомен-подручја "Доња Градина".
У Спомен-подручју "Доња Градина" откривено је девет гробних поља и 105 масовних гробница, али и гробље мучки убијене дјеце.