Искуства радника из Српске у Словенији: Изнајмљују их другим фирмама, одузимају зараду
Званични подаци Агенције за рад и запошљавање говоре да је до сада 30.000 радника из Босне и Херцеговине добило радне дозволе у овој земљи.
Споразум о запошљавању омогућава радницима да добију радну визу на три године, с тим што прву годину морају остати код истог послодавца, док касније могу слободно мијењати послове. Ипак, споразум не гарантује потпуну заштиту радничких права о чему свједоче катастрофални услови за рад с којима су се сусретали, пише banjaluka.net.
Непоштовање уговора, неисплаћивање плата, нехумани услови за рад, различите преваре – све су то проблеми с којима се радници из Српске сусрећу по одласку на рад. Дешава се да поједини послодавци изнајмљују раднике другим фирмама, узимајући тако дио зараде себи.
- У Словенију сам стигао прије два мјесеца, а посао сам пронашао путем огласа на Фејсбуку. Сједиште моје фирме је у Марибору, тачније постоји само канцеларија. Кад сам стигао, распоређен сам да радим за потпуно другу фирму, за 10 евра по сату, од којих мени иде само пет. Дио моје зараде одлази првој фирми, која ме је практично изнајмила и на мени зарађује - прича Милан М.
Посредници "земљаци"
Радници из Републике Српске често за посреднике бирају земљаке који их привуку на повјерење, а онда их искористе. Неријетко се деси да стварни услови рада буду потпуно другачији од онога што је договорено.
- Мој послодавац је поријеклом из Републике Српске, па сам вјеровао да ћу имати коректан третман и да нећу бити преварен. Међутим, посао који радим нема везе са оним што ми је обећано, нити радим за фирму за коју сам се пријавио - додаје Милан.
Посао возача
Велики број радника из Српске одлази у Словенију гдје раде као возачи камиона. Проблем представљају сумњиви посредници, који радницима "сређују" полагање испита неопходног за возаче камиона у ЕУ и узимају велике суме новца за трошкове око виза и "још неке додатне трошкове".
- Посредник је од мене тражио да платим 600 евра за полагање "кода 95", европске лиценце за вожњу, и пропратне трошкове у износу од 1.000 евра. По доласку, одбијали су ми од плате да то надокнадим. Од плате која је договорена у износу од 1.800 евра, примао сам само 500. За ове одбитке нисам добио никакву признаницу - прича Огњен К.
Он је потписао уговор за словеначку фирму чије је сједиште у Љубљани, а као возач камиона возио је у Аустрији и Њемачкој. Наводи да је међу његовим колегама било и оних који возе по двије године без годишњег одмора и одласка кући.
- Ја сам као возач у путу провео три мјесеца без одласка кући, дакле све вријеме у камиону, а познајем и неке који су возили и дуже. У тој фирми је тад било тридесетак возача и ниједан није био задовољан, ишло се системом да се издржи до друге визе и тражења другог посла и тако је функционисало - додаје он.
Позитивни примјери
Дејан П. у Словенији ради као као ЦНЦ оператер у фирми која запошљава 15-ак радника. Посао у Словенији је нашао преко познаника, а каже да је задовољан условима, радном атмосфером и зарадом.
- Моје занимање је веома тражено тако да ми није био проблем пронаћи посао. Мој послодавац је Словенац, имам радно вријеме за које сам адекватно плаћен, а сви прековремени сати се плаћају 30% више, као и радни викенди - прича он.
Дејан каже и да је све оно што је послодавац обећао на информативном разговору уредно испуњено.
- Све што је послодавац обећао на информативном разговору је испуњено с тим да се обим посла мало повећао. Што се тиче плаћања, све што ми је обећано, тако је и било - додаје.
Синдикат
Већина саговорника није упозната са радом синдиката, нити знају коме и како се обратити у случајевима кад послодавац прекрши њихова радничка права. Синдикалцима се не обраћају ни пред потписивање уговора. Сматрају да им учлањење у синдикат није потребно и да им се ништа не може догодити. Помоћ од синдиката углавном траже онда када је штета већ начињена и кад је немогуће заштити њихова права.
Извор: banjaluka.net