Почело обиљежавање 100 година од смрти Светозара Ћоровића
Поштоваоци Ћоровићевог лика и дјела синоћ су посјетили његов гроб на гробљу Бјелушине, гдје је служен парастос, а потом су у Владичанском двору у Мостару предавање одржали универзитетски професор Ранко Поповић и свештеник Радивоје Круљ.
Током предавања, којем су присуствовали Његово високопреосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, свештеник Круљ је говорио о историјату породице Ћоровић.
Професор Поповић истакао је да је Ћоровићев опус изузетно велики и да има десет томова у посљедњем издању сабаних дјела који је 1967. године издао Институт за књижевност у Сарајеву.
- У времену кад је Ћоровић стварао, густом и брзом, он је брзо изборио мјесто у репрезентацији српске књижевности раног модернизма у прози. То је тадашња велика четворка: Борислав Станковић, Петар Кочић, Светозар Ћоровић и Иво Ћипико. Од те четворке читалачки данас није жив Ћипико. Ћоровић долази иза њега - рекао је Поповић.
Поповић је подсјетио да су некада у лектири биле многе књиге Светозара Ћоровића.
- У поређењу са временом од четири-пет деценија, књига је спала на једно или два слова. Овакве манифестације су прилика да се праве још неки избори и мислим да би га требало враћати - истакао је Поповић.
Он је подсјетио да је Ћоровић знао да дочара атмосферу и крајолик.
- Био је писац урбане средине, али је волио и село. Имао је и двије књиге "Записа из касабе", јер су Ћоровићи одмарали у Невесињу. Мени су те приповјетке, рецимо, најдраже - навео је Поповић.
Према његовим ријечима, посебно су вриједне "Биљешке једног таоца", које је писао предсмртном руком, јер је Ћоровић био одведен у логор, гдје је добио туберкулозу, од које је и умро.
- Прије него што је издахнуо, написао је текст "Морал у нашем друштву", објављен у "Звону". Тај текст као да је писан и данас. Дошло је ослобођење. Кад су српске трупе ушле у Мостар, специјално је одведена почасна чета да поздрави болесног Светозара. Он је, ипак, видио погибију те државе, јер су профитери постали кључни људи. Он је по томе шибао - реко је Поповић.
Он је истакао да је Светозар Ћоровић био морална осовина друштва.
Потпредсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић истакла је да су "Просвјета" и "Гусле" у Мостару чувари српске културе и историје, те да његују сјећање на великане свога народа из овог града.
- Ћоровић је са својим савременицима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем чинио чувену мостарску књижевну и културну тројку. Ћоровић данас нема мјесто које заслужује у српској књижевности. "Просвјета" и "Гусле" ће настојати да кроз манифестације које организујемо вратимо сјећање и значај овом књижевнику - навела је Шаговновићева у изјави новинарима.
У наставку манифестације, вечерас ће бити одржано књижевно вече са књижевником Огњеном Пударом.
Светозар Ћоровић био је српски књижевник из Мостара. Рођен је 29. маја 1875. године у познатој српској трговачкој породици у Мостару, гдје је и умро 17. априла 1919. године. Писао је романе, приповјетке, драме и пјесме.
Њему у част, у Србији и Републици Српској додјељује се књижевна награда "Светозар Ћоровић".
"Ћоровићеви сусрети писаца" традиционално се одржавају у Републици Српској. У Мостару се налази спомен-кућа Светозара Ћоровића.