Част oтаџбине: Срби против политичке деструкције и дестабилизације
Текст преносимо у цијелости:
То нису учиниле бошњачке партије, а посебну одговорност сноси СДА на челу са својим лидером Бакиром Изетбеговићем. Они траже сагласност српске стране за проширивање Савета министара за још два министра. Овај захтев има двојаки циљ, да се не дозволи улазак СНСД-а у Савет министара, да тако што дуже задрже министре вазале ис СДС-а и ПДП-а, и да нека министраства (гране привреде) претпочини министарствима БиХ, што је поново развлашћивање Републике Српске.
Симптоматична је изјава Џаферовића: "Додик треба да почне поштовати законе, нека почне поштовати БиХ, имаћемо Савјет министара у року од 24 часа."
Поставља се питање ко овдје лаже. Господине Џаферовићу, Ви не поштујете законе БиХ и све деструкције функционисања институција на нивоу БиХ долазе од СДА и Изетбеговића.
По схватању Сарајевске чаршије господин Додик треба прихватити улазак Републике Српске у НАТО пакт, треба промијенити име Републике Српске, по одлуци корумпираног уставног суда БиХ промијенити дан Републике Српске, ивршити реформе МУП-а по њиховој замисли, увођењем нових министарстава створити владу БиХ и онда ће бити формиране институције власти на нивоу БиХ. Бошњачки народ мора знати да је због неформирања власти, пролонгиран пут БиХ у Европску унију, а зато одговорност сноси СДА и Изетбеговић, а не господин Додик.
Најновији покушаји формирања Савјета министара БиХ је био поново неуспјешан, одновни кривац је опет СДА и Изетбеговић са својим новим-старим захтјевима, јер хоће да активирају МАП и обезбиједе улазак БиХ у НАТО.
Република Српска има скупштинску одлуку о неуласку у ту злочиначку војну групацију.
Ако би Срби прихватили и овај њихов захтјев, бошљаци би смислили неку нову провокацију. Они иду ка постављеном циљу, а то је унитарна БиХ и доминација бошњака над Србима и Хрватима у БиХ.
Бошњачки лидери се утркују ко ће изрећи бомбастију изјаву уперену против Србије, Републике Српске и српског народа у цјелини. Нелегитимни предсједавајући Савјета министара Денис Звиздић, умјесто да се залаже да Савјет министара буде што прије легитимна институција, он предлаже подизање жичане ограде између Србије и Републике Српске.
Предлаже се и упућивање војске БиХ на границу са Србијом. Наводно, то би требало смањити прилив миграната из Србије у Републику Српску и ФБиХ. Уствари, његова жеља је да ријека Дрина остане граница између Србије и БиХ, до судњег дана и да Србија и Република Српска никад не буду једна држава.
Господине Звиздићу, зар још нисте схватили да граница на ријеци Дрини одавно не постоји и да никад више неће постојати граница између Срба и Срба.
Бакиров министар безбједности у техничком мандату, Драган Мектић и директор ОБА-е Осман Мехмедагић дошли су до закључка да је дошло вријеме да спријече привредни криминал у БиХ.
И каква случајност, почели су од Републике Српске и српских Пала. Било би логично да су почистили смеће, прво испред својих врата, и гле чуда, против тих опасних "зликоваца", умјесто инспектора за привредни криминал Републике Српске, послали су Перицу Станића и његову злогласну СИП-у. У ствари циљ је, показати силу и одлучност, наставити атмосферу несигурности у српском корпусу и показати ко одлучује и ко је главни у БиХ.
Поставља се питање када ће бошњачки лидери схватити да се са Србима морају договарати, а не поставњати ултиматуме.
Доказ, да је прошло вријеме диктата и ултиматума, је одбијање Срба у БиХ (1992. год) да буду народ другог реда, а тада је Алија Изетбеговић почео грађански рат. Република Српска, и у оваквим околностима, успијева да ојача економију и институције и показала је способност да самостално егзистира. Чему онда служи оваква "држава"?
Бескорисна је и израбљујућа за сва три народа БиХ. Она служи само страним обавјештајним службама и НАТО пакту да могу, кад год хоће, изазвати хаос, смјењивати непослушне владе и доводити на власт послушнике и слуге.
Наше је право да више не трпимо терор и самовлашће СДА и Изетбеговића и апелујемо, пошто је БиХ већ подијељена заједница, на раздруживање мирним путем, изјашњавањем на референдуму, уз учешће међународне заједнице.