Нова свједочења о убиствима Срба на Чемерну
Током свједочења у Суду БиХ, Дамјановић је рекао да је са братом Јанком одмах отишао да види шта се десило, те да је на улазу у село из правца Округлице, код куће Драгана Дамјановића видио тијела осам убијених, међу којима је било и тијело његовог брата.
- Видио сам да је Здравко имао изваљену лобању и крваве очи. Мајка, која је пронађена километар и по одатле, имала је прострелне ране на леђима. Војска је преносила тијела према гробљу. Све куће, осим куће Драгана Дамјановића, биле су запаљене. Ја сам био веома узнемирен, па су ме склонили да то не гледам - рекао је Јован Дамјановић.
Он је додао да се у селу кратко задржао и да се вратио у Подлугове како би организовао багер за копање гробнице.
- Сутра када сам дошао, тијела 32 убијених била су поредана поред гробља у три реда. Када смо их почели прекривати земљом, дошла је телевизијска екипа која је то снимила. Нека тијела момака пренесена су у Куносиће гдје су сахрањени -испричао је Дамјановић.
Он је навео да је касније од Петра Рашевића и Драгана Дамјановића чуо да је брат Здравко упао у засједу када је ушао у Драганову кућу, у којој су га са Драгановом сестром и "неким командиром" опколили муслимански војници.
"Позивали су их да се предају, да им неће ништа бити и да ће бити размијењени. Када су изашли, неко је рекао да одмах буду побијени", истакао је свједок.
Према његовим ријечима, Вејсил Махмутовић му је испричао да је његова мајка Стана из ловачке пушке убила два муслиманска војника док је штитила његову стрину Спасу и њене кћерке Јадранку и Ранку, те да је убијена приликом покушаја бјекства.
- За све што се десило на Чемерну одговорни су Момир Шикуљак и Славо Којић, који се послије напада више никада нису појавили, чак ни на сахрани настрадалих. Они су наредили да се хаубице одвуку на Чемерно, а да то нису урадили, село у којем је увијек владао мир, никада не би било нападнуто - сматра Дамјановић.
Током индиректног испитивања бранилаца оптужених, Дамјановић је рекао да је за присуство српске војске на Чемерну сазнао три дана прије напада.
Свједок Тужилаштва Милош Горанчић рекао је да је био мобилисан у Округлици и да су десетак дана прије напада на Чемерно довезене четири хаубице које су дејствовале.
Горанчић је испричао да је 10. јуна 1992, у раним јутарњим часовима почео напад из три правца. Рекао је да је са рођаком Љубишом Лазендићем стајао на чошку штале Драгана Дамјановића и да је чуо да су муслимани звали да из куће изађу они који су се у њој налазили и да им неће ништа.
- Изашли су Гојко Ђурђић, Недељко Мићић, Манојло Ђука, Жарко и Милован Малешевић, Сретен Јанковић, Радомир Јефтић и Светозар Капетановић. Чуло се пушкарање, рафали и тада су мене погодила два метка, а Љубиша је убијен. Прије него што сам изгубио свијест, видио сам човјека у маскирном комбинезону са ознаком ТО Какањ који се кретао према шуми -испричао је Горанчић.
Он је потврдио да није видио тијела убијених, те да је по доласку свијести осјетио мирис дима и паљевине. Рекао је да је у болници чуо да су његова тетка Спаса и родице Јадранка и Ранка, те мајка Јована Дамјановића и неки чланови породице Буњевац убијени, а Бранка Трифковић рањена.
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.
Суђење ће бити настављено 25. маја, када ће браниоци оптужених индиректно испитати овог свједока.