X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
19/04/2019 |  11:44 ⇒ 11:57 | Извор: РТС

Хрватска поново даје у закуп српску имовину

Још седам некретнина у власништву Србије и БиХ хрватско Министарство државне имовине даје на тридесетогодишњи закуп.
Градац на мору (фото: privatni-smjestaj-hrvatska.com) -
Градац на мору (фото: privatni-smjestaj-hrvatska.com)

Ријеч је о одмаралиштима у Дубровнику, Градцу код Макарске и на острву Угљан. Тако је и у новембру издато 15 објеката. Имовина српских предузећа, банака и новца који је био у тим филијалама уредбама Хрватске је практично присвојен, рекао је Иван Симић, савјетник за праћење процеса у Хрватској.

Симић је гостујући на РТС навео да никада није утврђено колико је новца српских банака остало у Хрватској. Почетком 90-их, када су избили сукоби, Хрватска је донијела низ прописа којима забрањује располагање и пренос средстава ван њених граница.

- Југобанка је имала више филијала у Хрватској, као и Инвестбанка. Одређене кредитне линије су биле повучене, а никада нису изсервисиране. Привредна банка Загреб, која је требало да ради наплату за рачун Југобанке никада није тражила потраживање наплате кредита које је узело бродоградилиште у Ријеци - објашњава Симић.

Према његовим ријечима, правни поредак Хрватске баштини конзистентност да се легализује оно што је посљедица ратних дешавања.

- То утолико више зачуђује јер је правна држава тековина ЕУ. Чуди да изостаје реакција са њихове стране. Сваки преседан који се некада десио мора бити видљив, јер се никада не зна када ће поново бити употребљен. Вриједности које ЕУ промовише нешто су у шта и ми вјерујемо. Ако се то не примјењује у некој чланици, то мора бити видљиво и за правну јавност, не само овдје, већ и у ЕУ - сматра Симић.

Имовина Југобанке је практично два пута конфискована.

- Први пут доношењем уредбе о ликвидацији филијала када је цјелокупна имовина измјештена из централе и дата другој банци. Други пут када је та иста банка која је одређена да се стара о наплати потраживања 2001. године донијела одлуку да се то потраживање укида и да се преноси на државну агенцију за санацију банака. То практично значи да оне фирме које су повукле средства преко Југобанке не морају ни да плате своју обавезу - каже Симић.

Одмаралишта у Дубровнику, Градцу, на острву Угљан, као и она у Сланом, Биограду, на Рабу, чини се да су заувијек изгубљена.

- Судбина одмаралишта која су у Хрватској имала српска предузећа су слична, ако не и гора од судбине банака. Па тако имате истовремено поступке стечаја и ликвидације, што је немогуће у привреди. У Сплиту се тако отвара поступак стечаја Југобанке иако се годинама води ликвидациони поступак. Не може се водити стечајни поступак без стечајне масе. Ми у Хрватској тако имамо већ други круг национализације - рекао је савјетник за праћење процеса у Хрватској.