latinica  ћирилица
23/04/2019 |  18:27 ⇒ 20:35 | Аутор: РТРС

Данас је Свјетски дан књиге

Писци и издавачи данас обиљeжавају 23. април Свјетски дан књиге.
Илустрација - Фото: Getty Images
ИлустрацијаФото: Getty Images

Овим поводом, Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево организује манифестацију Ноћ књиге у оквиру које се пет аутора дружи са читаоцима у пет градова у Српској.

У свим књижарама Завода у Источном Сарајеву, Бањалуци, Бијељини, Требињу и Добоју традиционална "Ноћ књиге" организована је од 17 до 22 часа, када се уз попуст до 50 одсто могу купити сва издања белетристике и стручне књиге, осим лектира. У овим књижарама уприличена су и дружења уз тамошње књижевнике, ауторе, критичаре, читаоце.

Циљ ове манифестације је и указивање на значај књиге и писане ријечи и привлачење пажње читалачке публике, навели су из Завода.

Попуст од 50 одсто на чланство у Народној библиотеци "Филип Вишњић" у Бијељини, поводом обиљежавање Свјетског дана искористило 120 грађана што показује да становници овог града воле да читају и да имају потребу за књигом. У овој библиотеци у посљедњих десетак година константно се повећава број чланова и посјета.

- Ако као примјер узмемо да је 2009. године било нешто више од 3.000 чланова и око 50.000 посјета библиотеци, а 2018. године 9.500 чланова и 180.000 посјета онда је то најбољи показатељ да потреба за читањем и посјете промоцији књига нису у паду већ у значајном порасту - рекао је Јован Цвјетковић, директор Народне библиотеке "Филип Вишњић".

Он је указао да је са друге стране неопходно стално радити на обнови књижног фонда, као и на популаризацији књиге и културних догађаја за шта су потребна много већа средства.

Навое је да је неопходан и константан рад са најмлађима, предшколцима и ученицима од првог до петог разреда, прије свега кроз редовне посјете библиотеци и организацији радионица. Развијање навике читања и доласка у библиотеку дјеце овог узраста стварају будуће редовне чланове и читаоце .

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић данас је, поводом Свјетског дана књиге, сат времена био у улози библиотекара у Народној билиотеци, те са суграђанима разговарао о бројним питањима из области културе.

- Радује ме што су ме позвали да будем библиотекар. Ово је лијепа иницијатива и надам се да ће постати традиционална - рекао је Ћурић.

Он је навео да је посао библиотекара, иако на први поглед изгледа лак, веома захтјеван, јер сваком читаоцу треба прићи на својствен начин и убиједити га да поново дође и позајми нову књигу.

Народна библиотека има више од 2.000 чланова, те што се све већа пажња посвећује дјеци која на тај начин стичу навику да читају и буду редовни посјетиоци ове установе.

Предсједник Савјета ученика СШЦ "Пале" Сара Глуховић рекла је да ће ова манифестација трајати пет седмица, а будући да је распуст у току, Дане књиге почели су активношћу на друштвеним мрежама.

- Савјет ученика дјелује и на друштвеним мрежама, тако да је око 20 чланова на својим профилима подијелило фотографију у вези са обиљежавањем Дана књиге, како би скренули пажњу широј јавности. Драго ми је да се велики број ученика, као и чланова Савјета, укључио са циљем да се подигне свијест о значају читања, књиге и њене улоге у животу - истакла је Глуховићева.

Она је додала да планирају, осим литерарног конкурса и конкурса за духовиту досјетку о књизи и дијељењем летака са занимљивим садржајима, организовати низ радионица под називом "Шта ти брани да читаш?".

Према њеним ријечима, имају одличну сарадњу са основним школама на подручју општине Пале, вртићимаа, Удружењем за дјецу и омладину са посебним потребама "Сунце", Језичким центром Ин и Едукативним центром Биг бен.

Књижни фонд Народне библиотеке Пале обогаћен је са 30 нових наслова, поводом обиљежавања Свјетског дана књиге и ауторских права, рекла је директорица ове установе Нада Гајовић. У библиотеци имају све свјетске класике, актуелну белетристику, научне студије, као и дјечију лиратуру.

Гајовићева каже да је бесплатна чланарина за дјецу погинулих бораца, незапослене са евиденције локалног Завода за запошљавање, дјецу првих и других разреда, као и предшколског узраста, док за остале грађане кошта 10 КМ.

- Акценат стављамо на најмлађе јер је много битно да нашу дјецу учимо од малена да читају и да им створимо навику да долазе у библиотеку како би истраживали разне области, упознали кроз књиге одређене догађаје, те да обогаћују свој вокабулар. Све то заједно даје нам касније једну комплетну личност - истакла је Гајовићева.

У Европи се највише чита у Њемачкој и Француској.

- Не сматрам да се тамо највише чита зато што су најразвијеније земље, мислим да су оне најразвијеније зато што њихови становници највише читају. У Србији се највише читају бестселери и то не сматрам проблемом, то је просто неумитност, таква литература се у свим земљама, и богатим и сиромашним, највише чита, проблем је што се код нас недопустиво мало чита озбиљне литературе, што се ништа не предузима да се добију будући млади читаоци такве литературе. Проблем је и што се њени ствараоци не подржавају, што наша културна политика све пребацује на тржиште. Сматрам да такав однос према озбиљној књизи и ствараоцима не постоји ни у једној држави која држи до себе - каже писац Владан Матијевић.

Према мишљењу главне уреднице "Академске књиге" Боре Бабић, нажалост, интересовање за књигу и потреба за читањем опадају у цијелом свијету:

- У моди су визуелни садржаји, кратка саопштења, односно, све што се брзо конзумира. Обиље је свега, али много површних информација и недостатак времена угрожавају нашу духовност. Ипак, надам се да ће у блиској будућности књига поново добити значај који јој припада и који је имала прије ИТ револуције. Једино књига може проширити простор духовне слободе и критичког промишљања сваког појединца.

Међународни дан књиге установљен је 1995. у Паризу на Генералној конференцији УНЕСКО зато што су на исти дан, 23. априла 1616. године умрли Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес.