Македонски избори – продужетак агоније
Македонија је скоро 30 година возила на јехтине снове које им је продавала Америка Дошло је време за наплату! Обично продавци магле не воде рачуна о томе да њихови купци купују ништавило, маглу коју и поветарац отјера, половне и недосањане снове. Због тога је болно сазнање да ће цијена која ће покрити трошкове сањања у празно бити прескупа. Сан у празно као метафора сјеверномакедонске политике све јасније постаје сазнање да је свијет саздан на лажима неминовно осуђен на пропаст. Јер нема тих половних снова ни измишљотина на чијим темељима може опстати било чији пројекат, било каква грађевина, и као по правилу резултат тих половних снова јесте некаква надреална наказа, која на крају прождире све, па и њене творце, продавце магле.
Стари међународни поредак смјењује се новим, редефинишу су не само идеологије или друштвени поредак већ и сам концепт државе. Северномакедонска политика је најбољи доказ промене концепта државе. Уставно-правни поредак скоро и да не постоји, рудиментарни облици државне власти, којима управља амбасадократија, више делују као наказе. Разбијена је у парампарчад унутрашња кохезија друштва коју чине нација, језик и територија. Нажалост, у овом тренутку не постоји унутрашња снага која би се носила са изазовима, тако да све то дјелује прилично онеспокојавајуће.
Све оно што се до јуче у Македонији сматрало немогућим и нечијим болесним маштаријама постало је стварност. Таква је ситуација и са председничким изборима.
ИСТОРИЈСКИ МИНИМУМ
Слаба излазност је подстакла утисак да су грађани дигли руке од државе и препустили се судбини, али и на директан начин потврдила делегитимисање октроисане државне власти. Цјелокупна власт (СДСМ Зорана Заева и њихове коалиције и ДУИ Али Ахметија) преко кандидата Пендаровског освојила је 42,85 одсто, док је на страни опозиционих кандидата Сиљановске и Реке било 57,15 процената. На тај начин је делимична македонска опозиција (коалиција За бољу Македонију коју води ВМРО ДПМНЕ) и албански дио опозиције (Беса и Алијанса Албанаца) апсолутно делегитимисала власт! С обзиром на чињеницу да се ради о првом кругу предсједничких избора, може се сасвим оправдано закључити да на овим изборима није побиједила опозиција, али да је власт неоспорно изгубила и легитимитет и ауторитет, те да јој остаје само гола сила у одржавању власти под покровитељством тзв. међународне заједнице.
Унутрашњи ефекат предсједничких избора има вишеструко значење, јер када се од укупног броја гласача одузму гласови албанског електората, излази на површину историјски минимум резултата партије Зорана Заева. Тако да свака надокнада историјског минимума има одговарајућу политичку цијену, према већ устаљеној пракси та цијена иде углавном на рачун државе. У политици, гдје ни кафа није бесплатна, све се плаћа на одговарајући начин, углавном великим и озбиљним политичким уступцима.
Пракса говори да се у посљедње двије године већ дешавало да се политичким уступцима рјешавају проблематична политичка питања. Први пут је било за вријеме преговора око формирања владе Зорана Заева, када је упркос изборној вољи грађана она и формирана, али је цијена била прихватање реализације тзв. Тиранске платформе, за коју и данас можете чути да не постоји, иако је она у највећем дијелу већ реализована. Други пут се то догодило за вријеме неуспјешног референдума за промјену уставног имена, када је албански електорат спасавао и референдум и политичку каријеру Зорана Заева, и када смо сви били свједоци постизања свјетског рекорда у брзини гласања, нешто мање од пет секунди по бирачу.
ПРОМЈЕНЉИВА ЋУД "РЕАЛНОСТИ"
И сада, данас, сутра и наредних дана бићемо свједоци, и по трећи пут испоставе и плађања још једне фактуре на рачун државе и њених грађана у виду функционалне федерализације. Докле ово иде најбоље потврђује изјава предсједничког кандидата Гордане Сиљановске касно у изборној ноћи када је, говорећи о свеукупном стању у држави, Републику Сјеверну Македонију описала као пропалу државу.
Што се тиче Албанаца, на овим изборима, посебно у другом кругу, осим што ће гласати сходно инструкцијама дијела међународне заједнице, нешто што је у више наврата до сада потврђено, они ће сада морати и сами себи одговорити на питање с ким ће и како живети у наредном периоду, с обзиром на чињеницу да у македонском блоку побјеђује коалиција коју предводи ВМРО-ДПМНЕ. Или ће спровођењем политике спаљених мостова, која свакако није улог у некакво заједништво (него управо супротно) отворити још једну рунду уставних промјена, односно извести прилагођавање система постојећих паралелних друштава.
У том смислу свакако се намеће питање о коме треба веома озбиљно размишљати, а то је прављење будуће владе Сјеверне Македоније, јер скоро да је немогуће одржавати било какву стабилност а у исто вријеме у континуитету избјегавати вољу македонских бирача на конто мањинског дела македонских грађана — Албанца.
Дугорочно, десуверенизација Македоније преко константног убризгавања осјећаја самокривице или мржње, којим се уништава осјећање достојанства и части, деполитизовање идиотским садржајима и непрекидна производња непримјерних скандала у политичком животу изазивају осјећај ниже вриједности, осјећај који је прије свега повезан са националним идентитетом и који не може створити било какву перспективу.
Само једна мала чињеница изазива умјерени оптимизам: у животу реалност не постоји као константа, а најмање реалност може да постоји као политичка константа. Јер живот је борба!
Извор: Нови Стандард