Oбиљежавање дана одбране Илиџе
На спомен - обиљежја у Добрињи 4 и испред некадашње полиције станице Кула положено је цвијеће и вијенци и одржана пригодна академија.
У рану зору 22. априла, тада српска Илиџа нападнута је први пут.
На опкољену територију и њене грађане у напад су кренуле Зелене беретке, патриотска лига, Викићевци, Јукини и Цацини борци, придошлице из Санџака – синхронизовано из правца Сарајева, Бутмира, Храснице и Игмана...И нису остварили циљ.
- Све свјетске телевизије су забиљежиле како су нас убијали снајперима, како су били спремни. А видјели сте ко су били наши борци, видјели сте старог чичу са паповком како трчи, видјели сте старе људе како трче, видјели сте неку ладу караван која се распада а вози рањенике - прича Горан Шеховац, предсједник Борачке организације "Илиџански борац."
Уз старине и голобради младићи, тек 18-у напунили. 12 их је тога дана остало на мртвој стражи. Њих 1.054 животом су одбранили гробове предака и домове потомака. Више од 560 били су припадници Илиџанске бригаде.
- Први ми је погинуо супруг, па дјевер рођени, па брат рођени, и да не причам даље и још рођака много. Али је воља за животом да се исхране дјеца и одбране, била јача него све гранате и меци који су долазили из Бутмира, са Алипашина, из Добриње са Ценекса - каже Војка Стијепић.
И успјела је Војка – уз помоћ супругових сабораца одбранила,и отхранила троје дјеце. Најмлађе је тек први рођендан било прославило. Предраг је по рођењу, очево име добио.
- Док сам био млађи тренирао сам фудбал. Сваког доведе тата на тренинг, мене доведе или деда или мама. У почетку ми то није било јасно, тражио сам да ми објасне - прича Предраг Шаровић.
Љубиша Томић један је од 2.200 рањених Илиџанаца. Преживио је 17 непријатељских метака.
- Најтеже ми је било оне двије и по године када нисам мого својим рукама ништа. Прегршт врућег олова које је иза нас заборављено је а ево, хвала драгом Богу да сам на ногама. Ако ништа, остале су здраве ноге - наводи Љубиша.
За више од 1.400 дана муслиманске опсаде, илиџанске борце од непријатеља и буквално су дијелиле само улица или зидина разрушеног објекта. И била је то и готово свакодневна херојска борба за сваки педаљ српске земље.
- Успјели смо се часно јуначки одбранити држећи се увијек оне максиме Марка Миљанова – јунаштво је одбранити себе од дугога, а чојство је одбранити другога од себе - нагласио је Никола - Мишо Мијатовић, замјеник команданта Илиџанске бригаде.
- Да не будем препотентан, али рећи ћу да је српски народ Илиџе створио Републику Српску. У том првом нападу, 22. да српски народ Илиџе није стао на браник отаџбине, вјероватно не би било ни Републике Српске - истакао је Светозар Гузина, командант 1. батаљона Илиџанске бригаде.
Оно што нису могли војнички да освоје, отето је за столом у Дејтону.
Претходно, бездушни непријатељ, убио је и око 500 цивила, дјеце, жена и стараца. Сви они, на вјечни починак испраћани су управо из овог Храма и због тога се њихови незапослени саборци и потомци празној порти, бар ових априлских и мајских дана, с болом враћају.