Којић: "Тузланска колона" осликава карактер рата и етничко чишћење Срба у БиХ
Уочи вечерашње промоције у Бијељини документарног филма "Тузла - злочин без казне и егзодус српског народа", Којић је рекао новинарима да овај назив свједочи о трагичним дешавањима за Србе тада, али и данас у БиХ.
- У Федерацији БиХ Срба скоро и нема, а за то су најодговорније правосудне институције БиХ које својим нерадом, селективним приступом и нежељом за процесуирање злочина над `Тузланском колоном` и многих других, шаљу поруку да је у БиХ дозвољено убијање Срба - навео је Којић на конференцији за новинаре у Центру за културу "Семберија".
Према његовим ријечима, насупрот томе, правосуђе БиХ ради све да процесуира Србе по командној одговорности и наметнутом удруженом злочиначком подухвату.
Којић је подсјетио да је у случају Тузланске колоне Хашки трибунал дао јасне ознаке "А" када је уступао предмет Тужилаштву БиХ, што значи да има довољно доказа за процесуирање, али је ово тужилаштво прије 10 година донијело наредбу о обустављању истраге и цијелу деценију игнорише приговоре страдалих, њихових породица и Министарства унутрашњих послова Републике Српске у овом случају.
- Злочин у Тузланској колони, као и у Добровољачкој улици у Сарајеву, осликава карактер рата у БиХ, јер послије овога су се десили страшни злочини над српским народом широм БиХ. Заједно са убиством полицајца Пере Петровића у Сарајеву и убиством старог свата, то је био почетак страдања и етничког чишћења српског народа са вјековних огњишта - рекао је Којић.
Он је истакао да филм о страдању Срба тузланске регије треба да сачува од заборава све хероје који су дали животе и дијелове тијела за слободну Републику Српску.
Православни свештеник Васо Поповић рекао је новинарима да је у вријеме злочина у Тузли имао 12 година и никада ни на кога није пуцао, али је био присиљен да са породицом напусти своје огњиште и завичај.
- Не прихватам да неко данас мој нови завичај у којем сам нашао уточиште, мир, слободу, живот, да моју Републику Српску назива геноцидном творевином, а српски народ геноцидним народом. Ми нисмо геноцидан народ, ни окупатори, ни агресори, ни злочинци. Ми смо они који су, нажалост, вјеровали Селиму Бешлагићу када је говорио да је Тузла грађанска средина и да неће бити рата - навео је свештеник Поповић.
Он је рекао да је, након злочина над Тузланском колоном, из тузланске регије силом, брзо, плански и са намјером истјерано 80.000 Срба.
Свештеник Поповић оцијенио је да документарни филм "Тузла- злочин без казне и егзодус српског народа" свједочи и чува истину о страдању Срба тузланске регије у 20. вијеку.
- Они који су пуцали на војнике ЈНА 15. маја 1992. године дошли су у моје село са намјером да убију и протјерају, као и у сва српска села тузланске регије у којима данас нема Срба - каже он.
Према његовим ријечима, на подручју тузланске регије која припада Епархији зворничко-тузланској, током грађанског рата у БиХ порушено је или тешко оштећено више од 90 црквених објеката - православних храмова, парохијских и светосавских домова и један манастир.
О организаторима и извршиоцима злочина новинарима је говорио пензионисани официр пиротехничар Радован Кецојевић који је дан након масакра видио тијела која су висила из камиона и лежала угљенисана на цести, о чему је написао књигу "Крв је горела".
Према његовим ријечима, свако возило које се повлачило из касарне било је изрешетано са 50 до 100 метака, а мјесто злочина је дан касније чистио багер који је згртао мртве и угљенисане кости.
Славко Новаковић, који је преживио Тузланску колону, најавио да ће њихова борба за истину бити настављена док су живи и да ће свједочити о злу које се тада и након тога догодило српском народу у БиХ.