Рат у Венецуели Америци не би донио ништа добро

Часопис Спољна политика објаснио је све катастрофалне могућности такве интервенције.

САД могу да употребе жестоке ваздушне ударе, што редовно и чине када нападну неку земљу, али, пошто су мале шансе да то донесе повољан резултат - смјену венецуеланског предсједника Николаса Мадура, преостаје инвазија, односно улазак бар 150.000 америчких војника у ту земљу.

Венецуела има 33 милиона становника, два пута већу територију од Ирака и 160.000 војника под оружјем, као и разне љевичарске војне организације које би стале на страну Владе у Каракасу.

Таква америчка операција трајала би годинама, однијела огроман новац и сасвим нарушила амерички спољнополитички кредибилитет.

Инвазионе снаге морале би да се концентришу и на нафтна поља, аеродроме, комуникациону инфраструктуру, те објекте Владе.

Инвазије на Авганистан и Ирак задржале су америчке војнике скоро двије деценије на тим просторима, а скоро два милиона Американаца било је директно укључено у њих.

Током те двије операције погинуло је, према неким изворима, 7.000 припадника америчке војске, а енормни трошкови и даље се фактуришу.

Инвазија на Венецуелу би се одразила и на унутрашњу ситуацију у САД и велико је питање како би америчка јавност гледала на још један велики рат у другим земљама.