Погубни њемачки интервенционизам по Балкан
Зашто на фамозни самит у Берлину канцеларка Меркелова није позвала легитимно изабране чланове Предсједништва БиХ, Милорада Додика, Шефика Џаферовића и Жељка Комшића? Једини представник БиХ који је позван у Берлин био је предсједавајући Савјета министара, у техничком мандату, Денис Звиздић?
Није ли управо Њемачка имала и прећутну сагласност послије одлуке привремених власти у Приштини о увођењу такси на увоз робе БиХ и Србији?
За сву своју акцију у БиХ Њемачка је одабрала СДА Бакира Изетбеговића, преко које опструише формирање Савјета министара већ скоро пуних осам мјесеци након избора, док је за акцију у Приштини одабрала Рамуша Харадинаја, који се као и Њемачка противи промјени граница на Косову, односно Балкану, то јест, залаже се за очувању цјеловитости Косова под привременом приштинском влашћу.
Улога Дениса Звиздића у Берлину сада послије самита потпуно је препозната и објелодањена.
Он је по Њемачком сценарију на неки начин био задужен за провокацију представника Србије, предсједника Вучића и држање стране Рамушу Харадинају, а да ни у једном моменту није затражио укидање такси, ако не Србији, оно бар земљи коју је, по Њемачком налогу, представљао у Берлину. Овако, појављивањем Звиздића у Берлину, који је преузео улогу провокатора на штету добросусједских односа, БиХ је показала да нема капацитета да функционише као нормална држава.
Дефинитивно, незадовољно избором Трампа и "брегзитом" садашње вођство Њемачке покушава да настави политику глобалног интервенционизма, што се може видјети на Балкану сада, у БиХ (неформирањем Савјета министара БиХ) и Косову (таксе). Борба за превласт на политичке токове на Балкану до сада је за Њемачку била поприлично неуспјешна и испод могућности једне САД и Русије, које многи виде као водеће ривале на Балкану.
Сам Берлински процес који је иницирала канцеларка Меркелова у Берлину 2014, имао је за циљ да повеже регион инфраструктурно и привредно. Резултати послије пет година су поражавајући и супротни од онога шта су циљеви ове иницијативе. Сада Њемачка покушава да настави политику глобалног интервенционизма на Балкану са савезницима попут СДА, Звиздића и Харадинаја.
Да ли ће СДА добити сигнал из Берлина да приступи формирању Савјета министара, можда ће бити јасно послије избора за Европски парламент, који су заказани за крај овог мјесеца.
Аутор: Звонко Бошковић