Наставак суђења за злочине над Србима у селу Чемерно
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.
На рочишту одржаном 25. априла, заштићени свједок "Г" је рекао да је у нападу на то село учествовао велики број људи, међу којима је видио и оптуженог Енеса Дурака, те да је чуо пуцњаву и видио да на путу лежи мртва старија жена.
Он је испричао да је 9. јуна 1992. године у мјесто Корита дошао велики број људи, међу којима је био и Дурак, те да је ту први пут чуо да је дошла војска из Какња с циљем да крену на село Чемерно, гдје су распоређене хаубице.
Свједок Тужилаштва БиХ Милош Горанчић на том рочишту је рекао да се за вријеме напада, који је почео 10. јуна 1992. у 5.30 часова, са рођаком Љубишом Лазендићем налазио код штале Драгана Дамјановића, али да не зна колико дуго је трајала пуцњава.
Он је испричао да је на том мјесту у размаку од пет минута рањен у оба рамена, те да је, док је још био свјестан, видио како је Лазендић убијен рафалом.