X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
23/05/2019 |  11:29 | Извор: СРНА

Монд дипломатик: Највећа лажна вијест с краја 20. вијека

НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године, које је трајало 78 дана, храњено је медијским лажима с циљем усклађивања мњења западног становиштва са ставом власти главних држава, а главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО и најугледнији медији, пише француски Монд дипломатик.
Нато бомбардовање (Фото:insajder.in) -
Нато бомбардовање (Фото:insajder.in)

Аутори Серж Алими и Пјер Рамбер истичу да неке од посљедица овог рата и даље имају тежину у међународном животу.

- У вријеме првог рата од његовог настанка 1949. године, НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив и дјеловао је без мандата УН. Такав преседан је послужио САД 2003. године у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом масових дезинформација - истиче се у тексту Монд дипломатика који објављен у специјалом издању београдског Недељника.

Неколико година касније, проглашење "независности Косова" фебруара 2008. године поткопало је начело неповредивости граница. Русија се ослањала на ту независност када је августа 2008. признала признала Абхазију и Јужну Осетију, два подручја која су се одвојила од Грузије, потом је марта 2014. припојила Крим.

Аутори истичу да, будући да је рат на Косову водила већина "љевичарских" влада и подржала већина конзервативних партија, није било смисла поново разматрати званичне фалсификације, а, "наравно, новинари који су опсједнути лажним вијестима радије их траже негдје другдје".

Подсјећајући да је прије 20 година, почевши од 24. марта 1999. године, 13 држава чланица НАТО-а, укључујући САД, Француску и Њемачку, бомбардовало СРЈ, у тексту се наводе ријечи тадашњег њемачког министра одбране, социјалдемократе Рудолфа Шарпинга да су Срби починили "геноцид", те "играли фудбал са одјеченим главама откинутим са лешева, кидали фетусе из трудница и пекли их". Коментаре њемачког министра пренио је Тфи 20. априла 1999. године - "убили су између 100.000 и 500.000 особа", а "Дејли мирор" 7. јула да су кремирали своје жртве "у пећима, сличним онима које су се користиле у Аушвицу".

Монд дипломатик пише да су, међутим, насловница за насловницом ове лажне информације поцијепане у парампарчад.

То је посебно учињено истраживањем америчког новинара Данијела Перла у Вол стрит журналу од 31. децембар 1999. године, баш као што је "издувана" и једна од најсензацијоналних манипулација с краја 20. вијека - план "Поткова" /потковица/, документ који је требало да докаже како су Срби програмирали "етничко чишћење Косова".

Дифузија плана "Поткова" у Њемачкој априла 1999. године послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.

Међу тим медијима је "Монд", чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остале фаранцуске медије. Његово уредништво, које је руководио Едви Пленел, признаје да је "изабрало да стане на страну интервенције", пише Монд дипломатик.

На првој страни издања Монда од 8. априла 1999. године чланак Данијела Вернеа најављује "да су планом 'Поткова' планиране депортације са Косова". Новинар преузима информације које је дан прије тога открио министар спољних послова Јошка Фишер.

- Овај план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примјењује на Косову /.../ и који носи назив "Поткова", без сумње симболизира гашење албанског становништва - пише Верне, према којем ствар изгледа "оставља мало мјеста сумњи".

Два дана касније, дневене новине су поновиле преко цијеле насловнице "како је /Слободан/ Милошевић припремио етничко чишћење". "Српски план "Поткова" планира принудни егзодус Косовара од октобра 1998. Наставио је да га примјењује у вријеме преговора у Рамбујеу.

Монд евоцира "документ српског војног извора" и поново се позива на тврдње њемачких званичника, од тачке репродуковања до цјеловитих сажетака – који би се данас назвали "елементима језика" - које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор њемачке војске.

Берлин је тако настојао да пред прилично пацифичним мњењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је 50 година раније била окупирана од Вермахта.

Монд дипломатик истиче да је план "Поткова" /потковица/ кривотворен: није га донијела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска трајна служба, а затим пренесен у Њемачку од земље која је тада горљиво жељела да поново уђе у НАТО.

Превару је 10. јанура 2000. године открио недјељник Шпигл и потврдио 12 година касније бивши бугарски министар спољних послова.

Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се на српском каже потковица, а не поткова, како је 15. априла 1999. навео њемачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.

Марта 2000. године, њемачки бригадни генерал Хајнц Локаи је у књизи изразио "сумње у постојање таквог документа", а његова истрага је принудила Шарпинга да призна да нема копију изворног "плана".

Истовремено, портпарол међународног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као "мало вјероватан материјал" у листу Хамбургер абендсблат од 24. марта 2000. године, а тужитељ Карла дел Понте га неће ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001. године.

Монд ће поново евоцирати лаж, али као да ју је увијек раматрао са опрезом, па 16. фебруара 2002. године пише да "Потковица" остаје врло контроверзан документ чија ваљаност никада није доказана.

Стручњаци за Балкан, новинари Жан-Арно Деранс и Лоран Жеслан, описују план "Поткова" као "архетип лажних вијести које емитију западњачке армије и преузимају све главне европске новине".