Паметне машине, интелигентни дом, хуманоидни роботи - колико смо далеко од тога

На дводневној конференцији биће представљено 105 прихваћених радова, најновија достигнућа и могућности њихове примјене.

Паметне машине, интелигентни дом, хуманоидни роботи – ближи су нам него што мислимо. Пројекције стручњака са запада, кажу да би за десет година у једном постројењу могло да ради 50 робота, а да их надгледа само један човјек. Четврта револуција је почела и доћи ће до потпуно новог начина производње.

- Рецимо, ви имате код куће веш машину и та веш машина је толико интелигентна да она говори кад нестане детерџента, повезује се аутоматски са Амазоном и наручује сама свој детерџент и тиме, кроз интелигентну сензорику, кроз интелигентан приступ интеренту постаје интелигентан производ, то се зове интернет of things - рекао је Хасан Смајић професор на Универзитету у Келну.

Колико смо ми као друштво далеко од тога? Не много, кажу стручњаци. Ипак, трендови се мијењају, а друштво мора бити спремно да уводи нове технологије.

- Ми имамо и мехатронику и друге области којима се бавимо. Техника данас значајно утиче и на друштвени живот, она се више не може занемарити. О дигитализацији се данас говори много, о индустрији 4.0. Данас практично производња се интегрише у тој мјери, али не само производња, већ и остали сегменти друштва - истакао је Дарко Кнежевић декан Машинског факултета у Бањалуци.

Попут економије, технологије и машинске обраде података. Нова достигнућа избрисаће поједина радна мјеста, али и створити нова занимања, за шта технологија, студенти и друштво морају бити спремни. То је и приказано кроз 105 радова стручњака, представљених на овогодишњој конференцији.

- Сматрам да би достигнуће ове конференције требало да прикаже свима нама у ком правцу треба школовати будуће машинске инжињере за индустрију 4.0. Сви факултети имају довољно квалитета за то - нагласио је Ненад Павловић декан Машинског факултета у Нишу.

Помоћник министра за високо образовање Радмила Пејић нагласила је да ће се Универзитетима и Машинским факултетима предложити да измјене студијске програме и да их прилагоде промјенама које се дешавају у дигиталном свијету.

Знање из књига полако постаје неупотребљиво. Шпанска истраживања о потенцијалном утицају роботике на друштво, као прекретницу су означили 2020.годину. Стручњаци истичу да би до тада роботи могли да виде, говоре, раде, разумију језик, имају интелигенцију и - постану свакодневица.