Невесињски крај у Отаџбинском рату поднио једну од најтежих жртава

Родитељи, браћа, сестре, саборци, пријатељи. Сви су се одазвали да одају почаст и упале свијеће.

Најмлађи од седамнаесторице погинулих бораца из ова три села, Саша Чалија имао је само 19 година, сјећа се његов отац.

Чалија је истакао да је захвалан на иницијативи да се подигне споменик недужно страдалим младићима.

Иако су протекле двије и по деценије од тешких ратних дана, сада већ са сиједим косама и борама на лицу, некадшњи саборци, рођаци и браћа, сјећају се својих најмилијих, као да је јуче било.

Драго Таминџија са болом се сјећа чињенице да је његова породица остала без три члана.

Споменик од чистог, клесаног херцеговачког камена, подигнут је поред мјесне цркве у Зовом долу, захваљујући прилозима бројних донатора.

У невесињском крају вијековима се његује слободарска традиција, а потомци су увијек водили рачуна да се заслуге ратника не заборављају.

Момчило Бебдераћ, предсједник Мјесног одбора Борачке организације захвалио је свима који су помогли у изградњи споменика и онима који су дошли да присуствују њиховом освештању.

Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње, истакао је да је ова локална заједница увијек спремна финансијски да подржи овакве и сличне иницијативе.

Бројне су делегације положиле вијенце и цвијеће на нови споменик, који ће од данас бити још мјесто сјећања и пијетета према онима чија је жртва велика и ненадокнадива.