Избори за ЕП: Велики скок десничарских и зелених партија (ФОТО)
Двије највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и Социјалдемократе, иако су изгубиле одређен број мандата, и даље остају најбројније у ЕП. Ове двије групације су спале са 221 и 191 из 2014. године на 179 и 150.
Here is the first overall projection with global figures for the political groups based on the structure of the outgoing Parliament ⬇ pic.twitter.com/5BmkSs5TpH
— European Parliament (@Europarl_EN) May 26, 2019
Предвиђени раст десничарских странака широм Уније у великој мjери се и остварио. У Француској, Национално окупљање Марин ле Пен освојило је око 24 одсто гласова, чиме је потукло странку предсjедника државе Емануела Макрона, која би могла да освоји 22 одсто гласова.
Евроскептична Брегзит странка Најџела Фаража је пред великом побjедом у Великој Британији, са освојених 30 одсто гласова, што је 20 одсто више од Конзервативаца.
У Мађарској, странка Виктора Орбана обезбijедила је сигурну побjеду, са подршком од 52 одсто.
Њемачка владајућа коалиција претрпила је значајне губитке, јер су Демохришћани (ЦДУ/СЦУ) и Социјалдемократе (СПД) освојили 28,7 и 15,6 одсто гласова. Зелени су скочили на друго мјесто са 21 одсто гласова, што је двоструко бољи резултат него на претходним изборима. Десничарска Алтернатива за Њемачку заузела је четврто мјесто, са 11 одсто, што је четири одсто више него 2014. године.
Germany, Infratest dimap 9:53 pm CEST projection:
— Europe Elects (@EuropeElects) May 26, 2019
CDU/CSU-EPP: 28.3%
GRÜNE-G/EFA: 20.3%
SPD-S&D: 15.6%
AfD-EFDD: 10.8%
LINKE-LEFT: 5.4%
FDP-ALDE: 5.4%
PARTEI-NI: 2.4%
FW-ALDE: 2.1%
TIER-LEFT: 1.4%
ÖDP-G/EFA: 1%
VOLT-*: 0.8%
FAMILIE-ECR: 0.7%
...#Europawahl2019 #EP2019 pic.twitter.com/JXwMQwEkDH
Аустријски десничари су изгледа остали неогребани послије политичких скандала који су довели до слома владајуће коалиције. Странка десног центра канцелара Себастијана Курца забиљежила је најбољи резултат у својој историји, освојивши 34,9 одсто гласова.
Аустријске Социјалдемократе су на другом мјесту са 23,4 одсто, док је Слободарска партија Хајнц-Кристијана Штрахеа на трећем месту са 17,2 одсто.
У Пољској, владајућа странка Права и правде је на првом мјесту са 43,1 одсто гласова.
Сигурну побједу осигурала је и Социјалистичка партија шпанског премијера Педра Санчеса са 32 одсто гласова. Конзервативна Народна странка је на другом мјесту са 20 одсто, док је недавно формирана десничарска странка Вокс добила прва три представника у Парламенту ЕУ, са подршком од 6,2 одсто.
Када је о Италији ријеч, Лига замјеника премијера Матеа Салвинија побиједила је на изборима са 33,6 одсто гласова. Странка Пет звездица другог заменика премијера Луиђија ди Маја освојила је 16,6 одсто, а испред ње се нашла странка лијевог центра Демократска партија, која је освојила 23,5 одсто гласова.
Овај резултат је велика побједа Лиге, која је 2014. године освојила само 6,2 одсто, док је на националним изборима прошле године освојила 17 одсто.
Када је ријеч о Грчкој, социјалисти су изгубили своје позиције јер је владајућа Сириза добила подршку 24 одсто гласача, док је водећа опозициона странка, десничарска Нова демократија, освојила 33 одсто. Ово је пораз владајуће странке, па је премијер Алексис Ципрас најавио да ће од председника државе тражити да распише ванредне парламентарне изборе.
Greece, European election Results (22.7% counted):
— Europe Elects (@EuropeElects) May 26, 2019
ND-EPP: 33.3%
SYRIZA-LEFT: 23.9%
KINAL-S&D: 7.2%
KKE-NI: 5.8%
XA-NI: 4.8%
EL-ENF: 4.0%
MeRA25-LEFT: 3.1%
PE-*: 1.7%
Potami-S&D: 1.5% #EP2019 #Ευρωεκλογές2019 pic.twitter.com/M8TN49qjL5
Према посљедњим подацима, гласало је 50,5 одсто бирача, што је највећа излазност у посљедње двије деценије.
Овогодишњи европски избори са таквом излазношћу на територији цијеле ЕУ са Великом Британијом показали су промјену тренда константног пада излазности бирача у ЕУ.
- Ради се о скоку од осам одсто у односу на излазност из 2014. године. У питању је највећа излазност у посљедњих 20 година и она представља први значајни скок у излазности од првих европских избора одржаних 1979. године - изјавио је портпарол Европског парламента Жауме Дук.
Већа излазност показује да су грађани Европе "схватили да је ЕУ дио њихове свакодневице и њихова будућност", оцјењују у Бриселу.