ГАРДЕТО: СВЈЕДОКЕ СА КОСОВА ТРЕБА ПРЕСЕЛИТИ

Жан Шарл Гардето, адвокат из Монака, сада у улози извјестиоца Савјета Европе, поднијеће Одбору за правне послове и људска права Парламентарне скупштине СЕ 26. јануара у Стразбуру извештај „Заштита свједока као камен темељац правде и помирења на Балкану”. У нацрту извјештаја у који је „Политика” имала увид, Гардето је посебно истакао проблем заштите свједока на територији Косова, где према његовим наводима, постоји „реална опасност од одмазде” и гдје су „кључни сведоци убијани”. Гардето поред осталог наводи да је „једина права мјера заштите свједока (и њихових рођака) пресељење изван Косова”. Он даље објашњава зашто је програм адекватне заштите сведока проблематичан, наводећи да су то „традиционално велике (албанске) породице, незнање енглеског језика, неприхватање пресељења кандидата са Косова” у једном броју држава, као и да су владе неких држава невољне да прихвате сведоке са Косова због ширих питања у вези са својом политиком према емигрантима и азилантима. Поред осталог Гардето је у нацрту извјештаја навео имена сведока под заштитом трибунала у Хагу – Садика и Веселија Мурићија, за које тврди да су убијени током суђења Рамушу Харадинају, једном од лидера такозване ОВК. С обзиром на то да су неки приштински и београдски медији пренијели информацију да су се обе поменуте особе огласиле тим поводом изражавајући чуђење да су проглашене мртвима и најавиле тужбу против Гардета, позвали смо његову адвокатску канцеларију у Монаку и замолили за коментар. „Рано је за коментаре и изјаве у овој фази”, саопштено нам је из његове канцеларије. Гардето је претходно потврдио оно што стоји у нацрту његовог извјештаја – да на Косову не постоји закон за заштиту сведока, као и да се у тамошњем систему вриједности потенцијални сведоци проглашавају издајницима. „Многи људи не верују да имају моралну или законску обавезу да сведоче у кривичном поступку. Косово има мање од два милиона становника у веома тијесно повезаној заједници”, наведено је у нацрту извјештаја. Гардето је такође рекао да су локални медији на Косову често објављивали имена свједока који су наступали анонимно и који су били у програму заштите. Он је закључио да су мјере заштите свједока и оштећених страна које спроводи Унмик „бескорисне док год се свједок налази на Косову где свако свакога познаје”. Позивајући се на извјештај Оебса, Гардето је оцијенио да програм Унмика пати од три проблема – недостатка средстава, недостатка свеобухватног закона за заштиту свједока и недостатка локалне и међународне полиције са искуством у заштити свједока. Он је навео да је Еулекс у међувремену оформио јединицу за заштиту свједока и да је било „охрабрујуће видјети да јединица изгледа ради веома професионално, иако пати од хроничног недостатка особља”. Наводећи да су предмети који се тичу ратних злочина у искључивој надлежности Еулекса, Гардето је истакао да је само један од пет окружних судова опремљен адекватном технологијом за видео конференције, затворене сједнице и изобличавање гласова, која помаже заштићеним свједоцима. У закључку свог извјештаја Гардето поред осталог каже да „прописи који регулишу подршку сведоцима на Косову морају бити радикално измењени, а агенцијама које су укључене у заштиту свједока треба дати финансије”, као и да је „даља међународна сарадња од кључног значаја за пресељење свједока”. Европске државе треба да размотре прихватање сведока са Балкана, а посебно са Косова у оквиру програма релокације, стоји у нацрту извјештаја.