Путин: Повјерење у долар је у опадању, глобални трговински систем је у кризи
Како је рекао, велика грешка Американаца јесте што су сами себи уништили сву предност коју су стекли још од оснивања актуелног финансијског Бретонвудског система.
- Тај систем је формиран још прије 75 година. Потом је усаглашен и Јамајски валутни систем, који је додатно потврдио приоритет долара у односу на друге свјетске валуте. Међутим, тада није ријешен главни проблем, а то је да се постигне баланс валутних односа. У међувремену су се појавили нови економски центри, порасла је улога регионалних валута и промијенио се баланс снага и интереса - указао је.
Путин је такође рекао да је упркос расту глобалне економије, актуелни модел међународних трговинских односа у кризи.
- Формално, у посљедње вријеме раст глобалне економије пропраћен је позитивним цифрама. Од 2011. до 2018. године забиљежен је константан раст економије од око 2,8 одсто. Међутим, према нашем мишљењу, а то мисле и други свјетски лидери, потребно је отворено признати да је модел економских односа у кризи - упозорио је.
Руски предсједник је рекао да се проблеми гомилају већ неколико десетина година, те да су они постали далеко озбиљнији и већи него икада до сада.
Путин је рекао и да је глобална трговина престала да буде безусловни покретач свјетске економије — избили су трговински ратови, а протекционизам је све присутнији.
Позивајући се на податке Свјетске банке и ММФ-а, Путин је оцијенио да је до кризе 2008. и 2009. године однос свјетске трговине и глобалног бруто друштвеног производа био у сталном порасту. Међутим, данас то није случај.
- То је чињеница, тог раста више нема. Након 2008. године те бројке никада више нису поновљене - констатовао је Путин.
Руски предсједник је такође рекао и да је монополизација новог технолошког таласа главни извор нестабилности у свијету. Како је појаснио, постоји намјера да се приступ новим технологијама ограничи, да само одабрани имају прилику да је користе, што и ствара глобалну неједнакост.
- У току је покушај да се створе два свијета, а процјеп између њих је све већи. Док једни имају приступ најновијим системима образовања, здравства, као и најновијим технологијама, други то немају, а шанса да се те земље извуку из сиромаштва је све мања - указао је.
Као примјер је навео и да преко 800 милиона људи на свијету немају приступ пијаћој води, што је око 11 одсто укупног становништва. - Систем који се буде заснивао на неправди, никада неће бити стабилан - закључио је.