X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
09/06/2019 |  16:26 ⇒ 20:40 | Извор: РТРС

Херојство Илиџанског одреда се не заборавља

Парастосом и полагањем вијенаца на спомен - обиљежје за 23 погинула припадника Осмог Илиџанског одреда Бригаде специјалне полиције МУП-а Републике Српске, у Источном Новом Сарајеву обиљежена је 27. годишњица његовог оснивања.

Илиџански специјалци заустављали су бројне муслиманске офанзиве на југозападном сарајевском ратишу, пружали помоћ широм Српске гдје год је затребало.

Готово 500 их је лакше или теже рањено. Поносни су на своје дјело и ратни пут и забринути за будућност Српске.

Да се поклоне сјенима својих погинулих сабораца. Запале им воштанице и евоцирају ратне успомене, стигли су из свих крајева Српске. И изван њених граница. И да се, горостаси са југозападне сарајевске капије, поносно и пркосно присјете историје зачете у прољеће 1992. године.

Јесу тада, све голобради младићи, сањали другачије - много љепше сне. Но непријатељ, им је снове грубо прекинуо.

- Свакако сам поносан на данашњи дан и ово окупљање јер послије 23 године избјеглиштва и расељености у 12 земаља свијета и 16 општина и градова Српске, и гробова на 22 различита мјеста, видите да смо опет успјели да се окупимо - истиче Душан Тешић.

Баш као што су, заједно, успјели и прије скоро три деценије! Једва пунољетни, још 5. априла 1992. године нису дозволили, да "силници" отму оно што им је на Врацама припало.

И готово четири године, са саборцима, нису дозвољавали муслиманским јуришницима из Сарајева, Бутмира, Храснице и Игмана, придошлицама из Санџака и Сјенице, да окупирају ни педаљ, у двоструком прстену опкољене, српске Илиџе.

И опет су стизали да припомогну – од Трнова, Трескавице, Олова до Кључа, Бањалуке и Требиња.

Животом бранили српску нејач и српску земљу. И били претеча елитне специјалне бригаде МУП-а Српске.

- Јединица која је улијевала огромно повјерење на сваком дијелу територије Републике Српске, на сваком фронту гдје се појавила, јер смо знали ми који смо најчешће садејствовали са том јединицом, да нема узмицања, да се не може десити било какав кикс и да је загарантовано да ћемо задатак извршити - наводи Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

А онда су заједно са осталим сарајевским Србима, понијели крст као метафору страдања и патње у непрегледном егзодусу.

И опет, заједно армирали већ постављене темеље и границе Републике Српске.

- У овом граду је било 200.000 Срба којих нема и опет нас називају свакаквим именима и недају нам да славимо, причамо, облачимо се... Данас сам намјерно дошао у ратној униформи коју сам носио и 1992. године да би показао свима колико нам је потребно заједништво, какви смо били од 1992. до 1995. године - нагласио је Бранислав Окука, ратни командант Илиџанског одреда.

На поштовање неимара Републике Српске опомињу сузе мајки и супруга, незапослени саборци и потомци погинулих.

Са свих сличних скупова, па и овог данашњег. А илиџански специјалци, везани нераскидивим ратним крвавим нитима, које зуб времена не може уништити, обећаше - гдје год да били, српска им завјет остаје.

Њима и њиховим потомцима. А морало би, поручише, и свим сународницима.