latinica  ћирилица
09/06/2019 |  16:30 ⇒ 20:41 | Аутор: РТРС

Схватамо ли озбиљно упозорења о нежељеним дејствима лијекова?

Евидентирано је 369 пријава нежељених дејстава лијекова и медицинских средстава, према извјештају ресорне агенције у БиХ током 2018. године. Овај број већи је за чак 30 одсто у односу на годину раније, али БиХ је, по броју пријава које је прописала Свјетска здравствена организација, и даље далеко испод задатих критеријума.

Агенција за лијекове БиХ упозорила је на озбиљне посљедице двије врсте антибиотика који се повлаче с тржишта.

- У БиХ дозволу за стављање у промет имају лијекови чија је активна супстанца пипемидинска киселина - Палин, Пипегал и Пипем. Дозволе за стављање у промет ових лијекова ће бити укинуте - наводи се у саопштењу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.

Укидање дозвола посљедица је сталног праћења лијека, јер његово посматрање не завршава када се одобри пуштање на тржиште. Према извјештају Агенције за лијекове, у 2018. години у БиХ пријављено је 369 нежељених дејстава лијекова, чак 30 одсто више у односу на годину раније.

- Међутим, ми смо још увијек испод оног неопходног минимума да би рекли да имамо добар фармаковигилантни систем, а то је 200 пријава на милион становника - каже Тијана Спасојевић Дошен из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.

Глобалном систему, који је лоциран у шведској Упсали, БиХ је приступила тек у марту ове године.

Уз то, бори се са ниским нивоом свијести код оних који нежељена дејства треба да пријаве – фармацеутским и медицинским радницима.

- Постоји и бојазан да се ту поткрала медицинска грешка која ће се кроз ту пријаву открити - наводи Спасојевић Дошен.

Сања Бућан већ дуже од 20 година ради у фармацији и каже – сваки лијек садржи информације о очекиваним нежељеним дејствима.

- Дешава се да пацијенти пријављују нежељена дејства лијекова, али то су углавном позната и описана нежељена дејства која произвођач наводи у упутству. У том случају, ми не пријављујемо Агенцији за лијекове - истиче Сања Бућан, магистар фармације, ЗУ "Моја апотека".

Међутим, у Агенцији наводе – сваки, па и уобичајен нежељени ефекат треба пријавити, јер тако се прати њихова учесталост.

Прошле године највише нежељених дејстава пријављено је из бијељинске болнице "Свети Врачеви".

- Таква нежељена дејства су везана за гастроиндестинални тракт и подразумијевају осјећај мучнине, повраћања, до других и озбиљнијих гастроиндестиналних тегоба која могу довести до дијареје, проблема са варењем и најтежег нежељеног дејства инфекције клостидиум дифициле - појашњава Сања Миловановић, Болница "Свети Врачеви" у Бијељини.

У 369 пријављених негативних индикација у БиХ, пет је смртних случајева.

У агенцији наводе да се они не могу довести у директну везу са коришћењем лијекова, али је до смртног исхода дошло током њихове примјене.

Управо због тога, нежељена дејства лијекова треба озбиљно схватити.

Подаци који се доставе породичном љекару или фармацеуту, обрађују се у ресорној агенцији и шаљу у свјетски центар за фармаковигилансу. Уколико је ризик већи од његове користи, лијек се уклања са тржишта, баш као у случају антибиотика који су у употреби били годинама, а тек сада остају без дозвола за промет.