Пројекти значајни са геополитичког аспекта

Договорена изградња гасовода кроз Републику Српску, од Бијељине до Приједора, без сумње најважнији је договорени посао на овогодишњем Форуму.

Средства, у износу од 300 милиона евра, обезбиједиће Гаспром, а више детаља у вези са трасом и динамиком радова, требало би да буде познато до краја године.

- Договорили смо се да се ускоро видимо и на оперативном нивоу договоримо како даље. До јесени би требао да се изгради, а то ће радити Гаспром, изведени пројекат, а ми да се приступи уговарању пролаза гасовода кроз различите посједе земљишта - рекао је Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ.

У оквиру овог пројекта, предвиђена је и градња двије гасне електране, у Бањалуци и Приједору, а остављена је отворена и могућност да гасовод буде продужен према Хрватској и Федерацији БиХ, ако за то буде постојао интерес.

У привредној заједници очекују повећање интереса за нове инвестиције у Српску.

Управо је снабдијевање гасом, уз квалитетну путну комуникацију, један од основних предуслова.

- Гас који нас доста користи, као енергент, требало би да буде јефтинији када дође до реализације тог пројекта. Сваки енергент, који овдје имамо јефтинији, сигурно је један од разлога могуће неке нове инвестиције - каже Драгутин Шкребић, предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске.

Осим што ће гасификација Српске убрзати њен привредни развој и обезбиједити енергетску стабилност, цијели пројекат значајан је и са геополитичког аспекта, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић.

- Потребни смо истоку из транзитних разлога и западу због снабдијевања. Да смо такав гасовод имали тада, ниједна бомба не би пала на Србију 1999. и Српску 1995. године. Напросто, сувише би био велики наш геостратешки значај, да би неко се усудио да нас изврши агресију - тврди Анђелковић.

Осим гасификације, велика су очекивања и од Мапе сарадње Републике Српске и Санкт Петербурга, коју су потписали предсједница Српске, Жељка Цвијановић и губернатор Александар Беглов.

Овим документом, предвиђена је реализација бројних пројеката из области медицине, туризма, привреде, пољопривреде, културе и образовања у наредне три године.

- За малу економију Републике Српске, значиће много да има један системски приступ тржишту цијеле Русије, али посебно Санкт Петербурга. Такође сам задовољна чињеницом да ћемо учествовати у заједничким пројектима који подразумијевају и обуку наших кадрова овдје. Када то кажем, мислим и када су у питању кадрови у области ветеринарства, фитосанитарне заштите и други. Када је у питању здравство, пружају се огромне могућности за усавршавање наших кадрова - истакла је Жељка Цвијановић, предсједница Републике Српске.

Важан је био и састанак са министром инсотраних послова Сергејем Лавровом, на којем је, осим о привредној сарадњи, разговарано и о политичкој ситуацији у БиХ.

Делегација Републике Српске боравила је у Санкт Петербургу на позив руског предсједника Владимира Путина.

"Руски Давос", како је и друго име за овај економски форум, окупио је преко 19.000 учесника из 145 земаља.

Рекордан је и број, али и вриједност потписаних уговора који премашују 44 милијарде евра.

Форум се одржава од 1997. године, а од 2005. је под покровитељством предсједника Русије.