X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
10/06/2019 |  08:07 ⇒ 12:59 | Извор: СРНА

Сјећање на страдале српске цивиле на Чемерну

Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илијаша данас ће бити обиљежено 27 година од страдања 32 српска цивила из овог села које су звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.
Чемерно, спомен обиљежје - Фото: РТРС
Чемерно, спомен обиљежјеФото: РТРС

Члан руководства Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирјана Симанић рекла је Срни да ће чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положити цвијеће и прислужити свијеће на мјесту злочина, који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња.

- За 12.00 часова предвиђен је парастос за невине Србе - навела је Симанићева.

Она је додала да је у 14.00 часова планиран парастос и код спомен-костурнице у мјесту Округлица.

У раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године Чемерно су напале муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова.

Припадници тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.

Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све.

Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош Буњевац, Миросава Буњевац, Ранко Буњевац, Славојка Буњевац, Ђорђо Буњевац, Ковиљка Буњевац, Горан Буњевац, Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија Дамјановић, Ранка Дамјановић, Јадранка Дамјановић, Стака Дамјановић, Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав Јанковић, Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован Малешевић, Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко Трифковић, Јања Трифковић и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" тадашње ТО Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.

Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.

Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО-у Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно, пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.

Чемерно је данас потпуно пусто село у којем нема ниједног Србина повратника.