latinica  ћирилица
14/06/2019 |  09:36 ⇒ 10:01 | Аутор: РТРС

Галијашевић: Глува соба за непослушне Србе

Џевад Галијашевић, стручњак за безбједност и борбу против тероризма, у најновијој колумни за српски часопис Печат дотакао се бх. правосуђа и његове везе са страним амбасадама у којима постоји само један циљ, сатанизовати Србе на свим нивоима.
Џевад Галијашевић (фото: Синиша Пашалић/РАС Србија) -
Џевад Галијашевић (фото: Синиша Пашалић/РАС Србија)

Колумну Џевада Галијашевића преносимо у цјелости:

Како се у БиХ обустављају, а како покрећу истраге?
Нити Запад, нити Европа, не станују више на истој адреси. Посљедице неоствареног, а давно прокламованог циља европских начела демократије и права, чини се, мање ће коштати европску породицу, а далеко више, ма колико то звучало парадоксално, саму БиХ.

Пођимо од правосудног система. У Босни и Херцеговини, послије ефикасног паралисања политичког система и сукобљавања Бошњака са Србима и Хрватима, уплитање у рад правосудних институција од стране високог представника за БиХ, шефа мисије ОЕБС у БиХ и западних амбасадора – све је очигледније и агресивније.

Дрско подсјећање

ОХР (заправо Инцко) и стране амбасаде дрско подсјећају јавност у БиХ да су њихове земље донирале извјестан новац за развој правосуђа, контролу ефикасности правосуђа, као и контролу усклађивања аката ВСТВ-а БиХ с европским тековинама јер су поглавља 23 (Правосуђе и људска права) и 24 (Правда, слобода и сигурност) кључне области у преговорима са Европском унијом. Западне бирократе отуда сматрају да је БиХ, узимајући донације, продала властито правосуђе, те да је "оно" заувијек независно од саме БиХ.

Сажето, ријечима Ружице Јукић, потпредсједнице ВСТВ (на Предсједништву БиХ, 10. јуна 2019): "У БиХ се може све, па и да позивате правосудне раднике у стаклену собу или гумену собу, да тражите од њих да обуставе истрагу против неког политичара или да отворе против некога истрагу. Наравно, све уз обећање, ако то ураде, да ће добити функцију у правосуђу коју желе. Да ли су донације правосудном систему ове државе оправдање да се амбасадори могу мијешати у доношење судских, тужилачких, дисциплинских и одлука о именовању у правосудном систему наше државе?" О каквим стакленим, гуменим и глувим собама говори потпредсједница највише правосудне институције у БиХ?!

По мјери Запада

Какву тортуру спроводе западни обавјештајци и дипломате у БиХ, те да ли ове акције воде у потпуни слом правосудног система који су сами направили? Коначно, могу ли грађани имати повјерења у правосудни систем?
И још један детаљ који можда може бацити додатно светло на прилике у БиХ – минорни привредник из Велике Кладуше Нермин Алешевић незаконито снима предсједника ВСТВ-а Милана Тегелтију, а западне "лажне демократе" тај незаконити снимак намјеравају искористити за рушење предсједника ВСТВ који, гле чуда, долази из Републике Српске.
Разлог? Слабљење Републике Српске и њеног утицаја, те покушај скривања чињенице да БиХ нема изабрану легитимну власт, иако је од избора прошло готово девет мјесеци. Уосталом, ни бошњачко-хрватска федерација нема легалну власт и није спровела резултате избора, али то очито никоме не смета: ни дипломатама ни народу, јер примјер мостарског безвлашћа траје већ дуже од петнаест година. Ником ништа, кад је о Мостару ријеч. Али када се помене српски чинилац, ствари се компликују. И то тако од 1991. до данас.

Форма агресије није увијек била иста, те остаје питање: Како се звало везивно ткиво свих ових процеса у којима су Срби вријеђани и анатемисани; која је основица догађаја, смисао, суштина и организација – ко диктира појаву, а затим је тумачи?

Одговор је у пропаганди – потцијењеној али изузетно ефикасној дјелатности. Разорни далекометни пројектил који се брзином свјетлости преноси с једног на други крај Земљине кугле и креира, производи и усмјерава политичке посљедице сваке појаве, брзином која превазилази све што је људском роду познато!

Важан корак у пропаганди је свакако одвлачење пажње од кључних процеса у друштву и усмјеравање пажње јавности с важних проблема на неважне. Затрпавање јавности поплавом небитних информација, уз помоћ унутрашњих политичких снага, чини се са циљем да људи не размишљају адекватно о ситуацији и да стекну погрешна сазнања у разумијевању свијета и властитог положаја.

Наравно, прије и послије тога, стално стварање нових проблема да би дио јавности реаговао на њих. У оваквој пропагандној агресији присутна је константно злоупотреба емоција: као класична техника, коришћена са циљем онемогућавања критичке свијести емотивним импулсима (бијес, страх, неизвјесност). Међутим, ако неко мисли да пропаганда само дјелује на човјека и његову психу, а занемари разлог пропагандног дјеловања на друштво, друштвене процесе и губитак политичке суверености у корист нападача – покретача пропагандне агресије, биће потпуно у криву. Пропаганда увијек има за циљ прикривање стварног политичког и економског интереса уз стварање услова за њихову реализацију.

Утицај на избор националних лидера и фаворизовање послушних политичких елита, лојалних туђинском интересу крунише се њиховим укључивањем у агресију на властиту државу и властити народ. Само кукавице у политици почињу инсистирати и посебно истицати то осјећање вјечне бесперспективности и пораза.

Док Шиптари газе трагове српских интереса и постојања на Косову, у БиХ трају брутални напади на Републику Српску и њене најважније и најспособније кадрове: њене виталне националне интересе. Данас су ти притисци највидљивији у заједничком дјеловању западних амбасада када је ријеч о правосуђу, а све са циљем смјене Милана Тегелтије. Колико још Срба ће морати да прође кроз стаклене, гумене и глуве собе о којима је говорила потпредсједница највише правосудне институције у БиХ, па да Запад буде задовољан? Која је истинска цијена донација које ЕУ даје за развој правосуђа, контролу његове ефикасности?

Извор:Pečat.co.rs