X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
18/06/2019 |  21:16 ⇒ 22:27 | Извор: sputniknews.com

Флаширана вода: Велики бизнис или велика превара?

Профит од продаје флаширане воде у свијету годишње порасте у просјеку за 10 одсто, а очекује се да ће до 2020. године премашити 280 милијарди долара. Како је изјавио предсједник Пацифичког института Питер Глејк, погрешно је мишљење да је флаширана вода чистија, здравија или безбједнија и да се боље контролише од воде из славине.
Вода (Фото: Thinkstock) -
Вода (Фото: Thinkstock)

Први званични бизнис са флашираном водом покренула је компанија Џексонс спа у Бостону почетком шездесетих година 18. вијека. Наиме, компанија је пунила флаше минералном водом и продавала их је у "терапеутске" сврхе.

Тржиште флаширане воде успјешно се развијало у многим земљама до 20. вијека, када се распространила технологија хлорисања воде из славине. С обзиром на то да се у свакој кући појавила чиста и готово бесплатна вода за пиће, људи су престали да купују флаширану воду. На тржишту се задржала само вода са минералних извора, за коју се сматрало да има исцјељитељске моћи.

Француски љекар Луј Перије је 1898. године у граду Вереж отворио клинику и започео испоруке воде из локалног минералног извора до најбољих хотела и ресторана у Европи. Међутим, 1946. године компанију је купио талентовани предузетник Густав Левени, који је за неколико година успио да освоји половину француског тржишта, истиснувши главне конкуренте - Евиан и Вител.

Бренд Перије успио је да се пробије на америчко тржиште. Узимајући у обзир снобизам Американаца, Левен је у САД рекламирао бренд Перије као елитну воду, која је намијењена онима који су постигли успјех. Његов план је успио, па је у периоду од 1975. до 1978. године продаја француске минералне воде у САД повећана са 2,5 милиона на 75 милиона флаша годишње.

Деведесетих година прошлог вијека бизнис са флашираном водом започели су и гиганти индустрије безалкохолних напитака  -Пепси, Кока-кола и Нестле. Огромни маркетиншки буџети осигурали су коначну побједу флаширане воде над водом из славине. Према процјенама Бевериџ маркетинг корпорејшна, тренутно се у свијету сваке године прода више од 460 милијарди литара флаширане воде. На првом мјесту потрошача налази се Кина (око 80 милијарди), а затим САД (45 милијарди).

Треба узети у обзир да је флаширана вода у просјеку 2.000 пута скупља од воде са славине. Осим тога, у многим земљама су млијеко, пиво, па чак и бензин јефтинији од минералне воде. Према подацима организације "Фуд енд вотер воч", у САД је литар флаширане воде три пута скупљи од литра млијека и скоро четири пута од литра бензина.

Главни мотив за куповину флаширане воде у свим развијеним земљама је раширено увјерење да је она чистија, еколошки прихватљивија и кориснија од воде из славине. Овакве идеје се активно пропагирају потрошачима уз помоћ бројних реклама, међутим, све то нема везе са реалношћу. Истраживачи америчке Радне групе за заштиту животне средине истичу да половина произвођача флаширане воде признаје да је то иста вода са славине која је "додатно прочишћена". Поред тога, 18 одсто њих не жели да открије локацију "минералних" извора. То указује на једно - "извор" је славина.

У већини случајева флаширана вода није нимало боља од воде из славине. "Додатно прочишћавање", о којем говоре произвођачи, не доноси никакву корист, јер у свим развијеним земљама вода из славине задовољава стандарде чистоће и сигурности.

Осим тога, држава врши много строжију контролу над квалитетом воде са славине, него над оном која се продаје у продавницама. Стога, када се догоди још један скандал због штетних материја у води за пиће, обично је ријеч о флашираној води.

На примјер, средином априла, водећи амерички потрошачки часопис Конзумер репортс саопштио је да вода коју флашира шест брендова садржи отровни арсен у количинама које премашују дозвољни ниво. Чак и ако произвођач напуни флаше беспријекорно чистом водом, она временом постаје загађена микрочестицама пластике од које је направљена флаша. Наиме, пластика загријавањем ослобађа токсине, због чега пластичне флаше са водом не би требало држати на сунцу.

Такође, није тачно да је флаширана вода укуснија од воде са славине. У истраживању које је спроведено на Универзитету у Вермонту, само трећина дегустатора могла је да разликује по укусу флаширану од обичне воде.

Уколико вода из славине мирише на хлор, тај проблем се може ријешити куповином филтера за воду, који кошта мање од редовне куповине флаширане воде.

Када је ријеч о еколошкој прихватљивости флаширане воде, наводи се да је само у САД 2016. године на производњу флаша за воду употребљено два милиона тона пластике, за шта је било потребно 64 милиона барела нафте.

Поред тога, широко распрострањено мишљење да флаширана вода превазилази воду из славине према свим параметрима, резултат је огромних рекламних кампања. Главна тајна произвођача флаширане воде је профитабилност њиховог бизниса. Никада нису објављени тачни подаци, али стручњаци оцјењују да се бизнис флаширања воде може упоредити са трговином дрогом, када је ријеч о профитаблности.

Примјер за то је компанија Нестле вотерс која је почетком овог вијека стекла право да у периоду од 99 година користи воду са извора у Мичигену, за шта су платили 70.000 долара, односно 707 долара за годину дана. Компанија данас на флашираној води зарађује 1,8 милиона долара дневно.