Решић: Желимо реформе, али немамо подршку фонда са нивоа БиХ

Решићева је данас у Бањалуци подсјетила да је тај фонд формално престао са радом крајем 2017. године.

- Он располаже одређеним средствима, али од 2014. године није подржавао пројекте Српске, иако смо то тражили. Сами смо финансирали 90 одсто пројеката, а Фонд је постао сервис одређених људи и бирократско тијело. Финансирао је обуке на рачунарима и курс из енглеског језика. За нас такви пројекти нису реформски - оцијенила је Решићева на конференцији за новинаре о Програму развоја јавне управе за период 2019-2023. године.

Решићева је рекла да су Српска и ресорно министарство на плану реформе јавне управе самостално урадили више закона и пројеката него сви остали нивои власти у БиХ, те поновила да за већину својих реформских пројеката нису добили подршку Фонда.

- Наш приједлог је да Фонд постоји и да партиципирамо, али да дефинишемо колики проценат средстава иде у Српску која има своје програме и мјере на основу којих на транспарентан начин треба да повлачи новац из тог фонда, а не да зависимо од Федерације БиХ, нивоа БиХ, Брчко дистрикта... Овакав начин рада нема смисла - навела је Решићева.

Она је нагласила и да је неприхватљиво што се у недавном извјештају Европске комисије констатује да је Српска на неки начин "кочничар" процеса реформе јавне управе.

Када је ријеч о ранијим наводима из Канцеларије координатора за реформу јавне управе на нивоу БиХ да је један од кључних разлога застоја у процесу реформе јавне управе и услова за приближавање БиХ ЕУ предуго чекање на усвајање стратешких докумената Владе Српске на плану реформе јавне управе, Решићева је рекла да је ријеч о замјени теза.

- Оптуживати нас да нешто стоји јер није потписан неки папир је извртање теза - указала је Решићева.

Помоћник министра за ресор управе Никола Кнежевић рекао је да је ресорно министарство до сада урадило много на плану унапређења система републичке управе и омогућавања бољих, бржих и јефтинијих услуга грађанима.

Кнежевић је рекао да су матичне службе у свим јединицама локалне самоуправе системски повезане и да је уведен дигитални или електронски систем размјене података између различитих и значајних институција Српске.

Он је додао да су унапређења урађена на плану промјене личног имена, као и да је Министарство учествовало и у процесу измјена закона када је ријеч о увођењу електронског потписа и електронског документа.

- Једини у БиХ смо спровели пројекат е-матичара и успостављања другог примјерка матичне књиге с циљем да се све дигитализује. Дакле, тиме се новорођеним лицима, која су грађани Српске, односно њиховим родитељима, омогућава да што мање времена проводе на шалтерима - рекао је Кнежевић.