X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
20/06/2019 |  14:49 | Извор: СРНА

Видоје Рашевић у Чемерну нашао тијела мајке и рођака

Свједок Тужилаштва БиХ Видоје Рашевић се у наставку суђења у предмету "Џемал Хаџић и остали" за злочине над српским цивилима у Чемерну присјетио да је у јуну 1992. године отишао у своје родно село Чемерно код Илијаша гдје је пронашао лешеве своје мајке, рођака и комшија.
Суд и Тужилаштво БиХ - Фото: РТРС
Суд и Тужилаштво БиХФото: РТРС

Рашевић је испричао да је 10. јуна 1992. године патролирао на линији разграничења у Илијашу када је у јутарњим сатима видио да се на Чемерном нешто дешава и дим.

Из команде Илијашке бригаде је, како је рекао, добио моторно возило те је са седам до осам људи отишао у село, преноси Бирн.

Када је ушао у село није никога срео, те је прошао поред кућа Дамјановића и помоћних објеката који су били у диму.

Код гробља, како је рекао, видио је четири леша, појаснивши да је неко помјерао та тијела, јер је мјесто гдје су првобитно лежали било у крви.

Идући даље кроз село, на путу је видио тијело Миленка Трифковића у крви, док је његова кућа горјела, а испод куће су лежала тијела Миленкове жене, сестре и још два до три леша.

Свједокова кућа, помоћни објекти, осим колибе, како је навео, су изгорјели. Доласком на локацију Чемерница, Рашевић је рекао да је пао мрак те да је и ту нашао још неколико тијела, напомињући да је на тој локацији преноћио.

- Наредно јутро вратио сам се до своје куће, кренуо сам према шуми и код једне ограде почео сам да налазим тијела. Ђорђа Гуњевца првог, мајку сам нашао, Рајка, Ковиљку. Тијела су већ била укочена, остаци крви, гађани су мецима - описао је свједок, додавши да су уз помоћ запрежних кола и трактора превезли сва пронађена тијела до гробља.

Рашевић је рекао да не зна ко је извршио напад на село, нити је некога видио, осим трагова доласка и муниције. Према његовим ријечима, то јутро је видио хаубице у селу, али раније није знао да су ту лоциране, појаснивши да је знао његова мајка сигурно не би била у селу.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиХ терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Свједок Раденко Стојановић је испричао да је на дан напада на Чемерно био на Нишићкој висоравни када је дошао хеликоптер са којим је отишао у село.

Из ваздуха је могао видјети, како је рекао, да горе куће. Када су се спустили, рањену дјевојку Бранку Трифковић и момка су убацили у хеликоптер те су се вратили назад.

Према његовом казивању, између двије куће Дамјановића, видио је око десет мртвих тијела војника.

Стојановић се присјетио да се други дан вратио на Чемерно гдје се скупило доста људи.

- Екипе су биле, доктор и медицинска сестра који су били главни у сакупљању и прегледању тијела. Ту је била војска која је помагала. Доносили су тијела на гробље, а машина је копала гробницу. Тијела су постављена у гробницу и закопана. Укупно је било 32 тијела, али не знам колико је сахрањено у гробницу - навео је свједок.

Он је рекао и да познаје оптуженог Мирсада Бешлију који му је био друг и путовали су скупа у школу. Навео је да му је Бешлија пуно помагао и да је за њега "баш прва лига".

Суђење ће бити настављено 11. јула.