X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
22/06/2019 |  13:07 ⇒ 14:23 | Извор: sputniknews.com

Крај еволуције човјека; Зашто нећемо више расти и развијати се?

Научници тврде да је човјечанство достигло свој максимум када је ријеч о висини, издржљивости и дуговјечности, а покушаји превазилажења тих граница снагом организма доводе до његовог уништавања. Они сматрају да је врло могуће да ће се људи у будућности вратити на некадашњу просјечну висину, док ће се животни вијек скратити.
Еволуција човјека (Фото: Thinkstock) -
Еволуција човјека (Фото: Thinkstock)

У посљедњих сто година животни стандард се значајно повећао у многим земљама. Правилна исхрана, развијена медицина и хигијена довели су до тога да су људи порасли и почели да живе дуже. Међутим, почетком 1980-их просечна висина жена је износила је 170 центиметара, а мушкараца 180, а од тада се показатељи нису мијењали. Такође, животни вијек се није продужио изнад 120 година.

Овакве податке су изнијели француски научници, који су анализирали велики број информација прикупљених у посљедњих 150 година, које се тичу просјечне висине, трајања животног вијека и физичких способности људи. Истраживачи су узели у обзир генетске факторе и утицај спољашње средине, и дошли су до закључка да је човјечанство достигло крајњу границу: захваљујући напретку у исхрани, медицини и науци повећао се број здравих људи, али висина и просјечни животни вијек се не мијењају, док се нови спортски рекорди минимално разликују од претходних.

Ипак, стручњаци су увјерени да ће се људи у блиској будућности вратити на некадашњу висину, а и животни вијек ће се скратити.

- Основни задатак данас је да се ови показатељи одрже на високом нивоу. Промјене животне средине, укључујући и климатске, могу од нас захтијевати много више напора и финансијских средстава, како би све остало као прије. Међутим, истраживања показују да се нешто почело мијењати, и то не набоље. Тако се у протеклих десет година у појединим афричким земљама смањила просјечна висина становништва. То указује да већ сада постоје друштва која не могу осигурати довољно хране за своју децу и водити рачуна о њиховом здрављу - истичу аутори чланка.

Поред висине и животног вијека, у посљедњих сто година повећана је и људска издржљивост, а о томе свједоче нови спортски рекорди. Међутим, према мишљењу америчких стручњака, не треба очекивати нове рекорде када је ријеч о маратонским или бициклистичким тркама, јер је тијело сваког човјека способно да сагоријева само два и по пута више енергије него што троши док је у стању мировања. Ако се та граница прекорачи, организам оштећује мишиће и ткива, покушавајући да надокнади дефицит калорија. Према мишљењу стручњака, чак ни најспособнији спортиста не може превазићи ту баријеру.

Током неколико мјесеци истраживачи су пратили здравље спортиста који су учествовали у бициклистичкој трци "Тур де Франс", која је трајала више дана, као и онима који су учествовали у маратону дугом 140 дана, од Лос Анђелеса до Њујорка. Истраживачи су потом упоредили резултате са базалним метаболизмом, односно са количином енергије коју спортисти искористе током мировања.

Како се испоставило, на почетку такмичења спортисти су трошили много килокалорија, али након неколико недеља њихове енергетске потребе су се нагло смањиле на око 1.200 килокалорија.

Истовремено, истраживачи су измјерили и потрошњу енергије код трудница и добијене бројке су се поклопиле са резултатима спортиста. Будуће мајке су у просеку сагоријевале исти број калорија колико и учесници у маратону током последњих дана трке.

Према ријечима стручњака, разлог за то је специфичност система човјека, који није у стању да вари много више калорија него што тело троши у стању мировања.

- Током процеса еволуције, људи су постали много издржљивији од осталих примата. То се десило због тога што су током природне селекције опстајали физички активни појединци, посебно они који су били у стању да трче на велике удаљености. Али, могуће је и да је издржљивост повезана и са дужим периодом трудноће, или чак и са повећаном потрошњом енергије нашег мозга - сматрају аутори истраживања.

Холандски истраживачи, који су анализирали податке о 75 хиљада људи који су умрли у периоду од 1968. године до 2006. године, открили су да се човјечанство приближило граници најдужег животног вијека. Код жена он износи 115,7 година, док је најдужи животни вијек мушкараца нешто краћи и износи 114,1 година. Стручњаци сматрају да је немогуће превазићи ту границу, чак и ако наставе да се побољшавају животни стандард, медицина и квалитет исхране.

Амерички стручњаци, који су обрадили статистике смртности из 40 земаља у посљедњих 100 година, израчунали су максимални животни вијек који човек може достићи, а он износи 125 година. Најдужи животни вијек на земљи имала је Францускиња Жана Калман, која је умрла у 122. години.

- Борба против инфективних и хроничних болести ће вјероватно продужити просјечни животни вијек, али не и његов максимум. Стога је потребно прерасподијелити ресурсе. Средства која се данас користе како би се продужио животни вијек могла би се усмјерити на то да се продужи трајање здравог живота, односно да се људи осјећају добро и у старости - закључили су аутори.