Црна Гора: Ко жели имовину вјерских заједница?

"Приједлог закона о слободи вјеросиповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница", без консултација са њима, изазвао је бурна реаговања.

Осим намјере да општим правним актом уреди поље вјероисповиједања грађана, жели да исконтролише и имовину вјерских заједница.

Имовину изграђену прије 1918. године, када је, наводно, укинута аутокефалност црногорске цркве, а не може јој се доказати право својине, држава жели да узме под своје.

У Митрополији црногорско-приморској тврде да је Закон уперен искључиво против континуитета и имовине СПЦ у Црној Гори.

Доживљавају га као алат актуелне власти и Мила Ђукановића да формира црногорску православну цркву.

- Намјера њега и његове партије, која је атеистичка и грађанска, и која би требала бити секуларна, да они, што је парадоксално, праве цркву - каже Гојко Перовић, ректор Богословије на Цетињу.

Владимир Лепосавић, члан Правног савјета МЦП СПЦ рекао је да ће, ако се усвоји Закон о слободи вјеросиповијести, донијети хаос, те да је он срачунат с намјером да СПЦ и православне епархије у ЦГ разбије, отме имовину, разбије субјективитет и правни континуитет.

Вођство СПЦ би требало да промијени реторику, та црква се понаша узурпаторски, тврде заговорници закона. Наводе да је ај правни акт праведно рјешење и исправља историјске неправде.

Новак Аџић, професор Филозофског факултета у Никшићу каже да се све дешава на начин што Црна Гора намјерава прогласити државном својину, цркве, манастире и имовину, који су били у државном власништву док је постојала самостална Краљевина Црна Гора, 1920. године, и док је постојала самостална аутокефална црногорска црква.

Владимир Лепосавић, члан Правног савјета МЦП СПЦ каже да такво нешто никада није постојало.

Истиче, данашња митрополија је себе називала српско-православном митрополијом, која је припадала Пећкој патријаршији и она је чувар-егзарх Пећкога трона.

Осмовјековни континуитет, каже Лепосавић, излишно је доказивати. Држава је већ изгубила два судска имовинска спора са Митрополијом.

- Низ је примјера гдје је држава одређивала магистралне токове у погледу статуса цркве, јер је још и правило у вријеме Аугсбуршког мира, било "чија држава, онога и вјера" - истиче Новак Аџић, професор Филозофског факултета у Никшићу.

Гојко Перовић, ректор Богословије са Цетиња наглашава да као што би било неумјесно да се црква бави устројством државе, тако једнако је неоправдано да се секуларна власт бави неким питањима, да ли је била аутокефална, зашто је била, ако је била...

Перовић каже да је закон рађен под велом тајне и без консултација са вјерским заједницама.

Познаваоци црногосрских прилика тврде да му је дат приоритет над економским проблемима, корупцијом, најтежим криминалом и неријешеним аферама, и да је ријеч о новој манипулацији власти и новим подјелама, годину пред изборе.

О црквеној имовини мора се одлучивати по канонима цркве.

- Питање ЦПЦ ће се одлучивати негдје друго, а не овдје. Ђукановић не може одређивати какав ће статус имати ЦПЦ, ван Црне Горе - навела је Милка Тадић Мијовић, директорка ЦИН Црне Горе.

Друге вјерске заједнице у Црној Гори биле су против готово истог текста закона 2015. године, али сада се не оглашавају.

Црногорска власт чека мишљење Венецијанске комисије, и није извјесно када ће се о закону расправљати у црногорској скупштини.

Закон је, тврде правници МЦП, у супротности с конвенцијом о људским правима, а ако се усвоји, наћи ће се пред Европским судом за људска права.