X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
23/06/2019 |  13:43 | Извор: СРНА

МЦП: Државни званичници иступају са нетачном тезом о црквеној имовини

Државни званичници у Подгорици иступају са нетачном и необјективном тезом да је имовина Цетињске Митрополије и њених храмова прије 1918. године била својина државе Црне Горе, јер чињенице говоре супротно, саопштила је данас Митрополија црногорско-приморска.
Митрополија црногорско-приморска - Фото: Wikipedia
Митрополија црногорско-приморскаФото: Wikipedia

Из Митрополије истичу да се државни центри моћи у Црној Гори, атакујући безобзирно на храмове и имовину Цетињске Митрополије најновијим Приједлогом закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, служе кривотворењем историјских чињеница. 

- Увидом у архивски документ о попису државне имовине, током трајања независне државе Краљевине Црне Горе до 1918, јасно се види да ниједна православна, ни римокатоличка црква, ни џамија нису биле имовина државе - истакнуто је у саопштењу.

У саопштењу Митрополије објашњавају да су у средњовјековној Зети, господари који су били изданци народних династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, уступали владарским повељама бројне и богате земљишне посједе манастирима и црквама, а даровани посједи постајали су власништво храмова, односно Цркве, а не државе или двора.

Из Митрополије наводе примјер повеље од 4. јануара 1485. којом је господар Зете Иван Црнојевић даровао цетињском манастиру двије трећине Цетињског поља, али и земљишне посједе у Добрском селу и Цеклину и солане у Грбљу. 

- Након оснивачке повеље Цетињском манастиру, Црнојевић је донио и Закон /Суд царски и патријаршијски/ 1485. године, којим се штите манастирска имања - наводи се у саопштењу.

Митрополија црногорско-приморска истиче да је темељ земљишној својини и имовинским правима острошког манастира положио лично Свети Василије Острошки, рођен 1610. године у селу Мркоњићи у Поповом пољу код Требиња - Србин из Херцеговине. 

- Свети Василије Острошки се као митрополит захумски, одступајући испред зулума Турака, шездесетих година 17. вијека скрасио у забитој пећини на падинама острошких греда и са групом монаха сазидао Горњи острошки манастир посвећен Часном Крсту. Да би обезбиједио новосазиданом манастиру материјални основ за опстанак и духовну мисију, Свети Василије је откупио одређене земљишне парцеле у подоострошким селима - подсјећају из Митрополије.

У Завјештајном писму из 1666. године које се и данас чува у ризници острошког манастира, напомињу из Митрополије, Свети Василије поименично именује топографске називе локација које је у минулом времену откупио за образовање и увећање земљишне својине острошког манастира.

Према наводима из Митрополије, острошки светитељ у завршном сегменту Завјештајног писма изриче анатему којом штити земљишну имовину острошког манастира коју му је лично обезбиједио и јасно и недвосмислено опомиње сељане подострошких села да се не би усудили да насилно и противправно присвајају посједе манастира. 

- У противном, суочиће се са дејством клетве коју на узурпаторе оставља. А суочити се са клетвом Светог Василија није нимало разумно - поручују из Митрополије црногорско-приморске.

Митрополија подсјећа да је подјела имовине у Црној Гори на црквену, државну и породичну имовину владалачке породице Петровић Његош први пут извршена на Благовијести, 25. марта 1868, када је одржана Народна скупштина главара у Цетињском манастиру.

Митрополија у саопштењу наглашава да су све државне власти у Црној Гори, барем до 1946. године, како националне, тако и окупационе, поштовале и уважавале имовинска права и власништво Цетињске Митрополије и њених храмова и нису узурпирале њене посједе, али да се ствари темељно мијењају доласком комуниста на власт.

Према Закону о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији из 1946. године, како објашавају у Митрополији црногорско-приморској, православни манастири у Црној Гори лишени су већег дијела земљишних посједа, категорисани су у двије групе - манастира већег историјског значаја, у које су сврстани Цетињски манастир, Острог, Пива, Морача и Савина, и остали манастири.

Из Митрополије напомињу да никад ниједна државна власт у Црној Гори није покушавала нити реализовала подржављење православних храмова и цјелокупне њихове имовине, те да је садашње настојање државних центара моћи у Подгорици јединствен такав случај у цјелокупној историји Црне Горе и њене државно-правне традиције. 

- Таква изразито насилна идеолошка и политичка доктрина нема утемељења у правном и цјелокупном историјском насљеђу ове намучене земље - закључили су у Митрополији црногорско-приморској којој се, као насљедници Митрополије зетске, како наводе, срачунато и тенденциозно подмеће да је формирана 1931. године желећи да јој се код неупућених скрати постојање за 427 година.