Крајишници, прогнани са својих огњишта, чувају свој идентитет и обичаје

Десету годину, поводом Свјетског дана избјеглица, организована је својеврсна смотрa крајишке културе, пјесме, народних спортских игара и обичаја.

У цркви светих Ћирила и Методија у Бусијама одржан је помен страдалим Крајишницима у ратовима 90-тих година и припремљен богат програм.

- Ово је једна прилика да покажемо јединство нашег народа и хвала Богу да се наш народ као што се увијек око цркава скупљао, скупља и сада. Ово ће бити добра прилика да пошаљемо поруку да смо јединствени и да нам нико ништа не може ако смо сложни - каже Ненад Абрамовић из Координације удружења избјеглих и расељених у Републици Србији.

Културно-умјетничка друштва пјесмом и игром подсјетила су на завичај и указала на значај чувања наше културе и традиције.

- Најважније је да чувамо свој језик, културу, памет, и народну ношњу - истиче Јелена Ластовић, КУД Удружења Славонаца Београд.

Одржан је и сеоски вишебој у традиционалним дисциплинама, као што су бацање камена с рамена и скакање у џаку, а косци су одмјерили вјештине у косидби. Кажу, нема разлике између жена и мушкараца – косаца.

- Волим то, иначе одмалена сам косила са својим прецима и остала је та љубав - прича Стојна Дукић, учесница косидбе.

Окупљени грађани дружили су се са ватрогасцима и припадницима Жандармерије Србије, а могли су да пробају и чувени војнички пасуљ.

- Ни случајно није било дилеме, има овдје и јагњетине, али ми смо се ипак одлучили за војнички пасуљ - истиче Драгица Адамовић, избјеглица са Баније.

Ова манифестација, чије одржавање је подржало и Представништво Српске у Србији, показује да, иако живе далеко од родне груде, Крајишници свој завичај носе у срцу. Одатле га, кажу, нико не може отети.