Богомоље у Црној Гори никада нису биле државне
Маркуш, истраживач историје српске цркве и бивши градоначелник Цетиња, рекао је за Вечерње новости да корице овог драгоцјеног документа у овом тренутку "чува као очи у глави" и не жели да их подијели ни са ким јер се плаши да би "друга страна" могла да га злоупотријеби.
Он је додао да је држави припадала само једна капелица за привремено почивалиште у болници "Данило Први" на Цетињу.
У документу, који је Маркуш дао на увид Вечерњим новостима, наводи се да је оснивачка повеља Цетињског манастира, коју је 1485. године издао господар Иван Црнојевић, а 1895. године потврдио црногорски књаз Никола Петровић, била поштована и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославији.
О томе, каже Маркуш, говоре све тапије из 1930. године, у којима се потврђује да се не води никакав спор око парцела Цетињског манастира, нити да на њих право својине полаже ни држава, ни општина.
Он је навео да, осим тапија и посједовних листова, многобројни уговори између институција државе и управе Цетињског манастира о закупу дијела манастирског земљишта говоре да се у краљевинама СХС и Југославији поштовало право својине Цетињског манастира.
Маркуш наводи да је имовина у Црној Гори 1868. године подијељена на црквену и личну имовину краља Николе.
- Црква зна своју имовину, а данашња власт у Црној Гори треба да покаже списак државне имовине коју је Црна Гора имала 1918. године - рекао је Маркуш.
У државну имовину је, осим земљишних добара и малобројних јавних објеката, још само прешло, каже он, историјско оружје из ризнице, као и војни архив.
Он је рекао да је неспорно да први помен о митрополиту црногорском и приморском Роману постоји сачуван у запису Молитвеника из 1504. године, рукописне књиге која се данас налази у Бечу, односно у Аустријској националној библиотеци под бројем 79, у којем се помиње "Роман владика црногорски и приморски".
Влада Црне Горе саопштила је у петак, 21. јуна, да је Венецијанска комисија дала позитивно мишљење на Приједлог закона о слободи вјероисповијести, констатујући да предложени текст доноси значајне позитивне промјене.
Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић изјавио је тим поводом да није тачно да је Венецијанска комисија усвојила позитивно мишљење на Приједлог закона о слободи вјероисповијести Црне Горе истичући да је ријеч о најобичнијем спину.
- На основу мојих сазнања, нема никаквог једностраног одузимања цркава, џамија, римокатоличких самостана, жупних уреда и друге непокретне имовине која је у својини цркава и вјерских заједница. Дакле, не само Српске православне цркве, него и Римокатоличке цркве и Исламске заједнице - навео је Џомић.