Видовдан: Најважнији датум у српској историји (ФОТО/ВИДЕО)
Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свијести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.
Битка на Косову до данас прати Србе уз приче о херојству, жртвовању, побједи (у Паризу су звонила црквена звона у част побједе хришћана над невјерницима ) и лажној издаји. Личности из те битке, Кнез Лазар, Милош Обилић, Вук Бранковић, браћа Мусићи, Иван Косанчић, Топлица Милан, стари Југ Богдан и његових осам синова (девет Југовића), Косовка дјевојка, султан Мурат, његови синови Бајазит и Јакуб, војсковођа Евреносбег... и данас, 630 година касније распаљују машту готово свих.
И сам исход битке, као и њене посљедице, те погибија оба владара, овај крвави бој сврставају у централни дио српског националног бића. Битка на Косову је током наредних вијекова постала централни мотив српске народне поезије, познатији као Косовски циклус.
На крилима косовског мита је 28. јуна 1914. године (15. јуна по јулијанском календару) Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда (аустроугарског престолонасљедника), који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан понизити непослушне Србе у Аустроугарској. То је званично био повод за Први свјетски рат и напад Аустругарске монархије на краљевину Србију.
И Резолуција Информбироа донесена је баш 28. јуна 1948. године на Видовдан.
На Газиместану, Видовдана 1989. Слободан Милошевић се устоличио у неприкосновеног вођу нације и повео Србе у догађаје за које нису били спремни. Тачно 12 година послије Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу.
За 28. јун везано је и потписивање Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први свјетски рат, док је 1921. године краљ Александар Први Карађорђевић донио Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Југословенска прича је почела и завршила се на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица свјетске организације.
Критичари косовског "култа" често говоре да је Видовдан као датум наопак, јер се слави пораз. Ипак, многи народи имају изгубљене битке које обиљежавају. Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета.
Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жичи. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт.
Само дан послије Видовдана 1913. године, неколико часова по окончању српског видовданског празновања, Бугари су извели напад на Брегалници, који је био увод у Други балкански рат.
Ево још неких догађаја који су се одиграли на Видовдан:
1915- српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919 - потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први свјетски рат,
1921 - српски краљ Александар Први Карађорђевић донио Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
1948 - на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
1989 - обиљежено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
1990 - усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
1991 - случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
1992 - пробијен коридор код Брчког, спојена два дијела Републике Српске,
1995 - Војска Републике Српске спријечиле покушај тзв. АБиХ и ХВО деблокаде Сарајева,
2001 - Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу.