X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
09/07/2019 |  21:36 ⇒ 22:05 | Извор: СРНА

Одржано академско вече поводом 500 година Горажданске штампарије

Обиљежавање 500 година Горажданске штампарије потврђује да су Срби народ који је рано почео да штампа и да пише врло узбудљива и велика дјела, изјавио је вечерас у Доњој Сопотници код Новог Горажда професор Емир Кустурица.
Ново Горажде - академско вече - Фото: СРНА
Ново Горажде - академско вечеФото: СРНА

- Ми имамо од те штампарије до данас испуњену сваку тачку коју једна мала земља има, а то су велики књижевници и велики умјетници који су обиљежили то вријеме - рекао је Кустурица на академској вечери поводом 500 година Горажданске штампарије, одржаној у порти Цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници.

Он је истакао да је почетак писмености много старији од штампарије. 

- Идеја лаког дуплицирања која данас достиже врхунац огледа се у Интернету. Ни Интернет не би био то што јесте да прије 500 година није било залуђеника који су вјеровали да штампарију треба правити у нашем народу - рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да идеја те прве штампарије под Турцима говори двоструко - да је необично да је то могло под Турцима да се уради, а са друге стране "да је то један народ који је ту био". 

- Највећа потврда валидности те културе је чињеница да су сви уговори за вријеме турске окупације, односно Дубровачке републике у Дубровнику били потписивани и писани ћирилицом. То јесте било једно једино писмо и кад се погледа политичка вага која се прави у БиХ, а и прије 300 година, увијек је прва на удару била ћирилица - рекао је Кустурица.

Књижевник Владимир Кецмановић рекао је да је значај овог јубилеја огроман и да је импозантан број година који је протекао од тренутка кад је штампарија пуштена у рад. 

- У времену у којем живимо тај значај је неупоредиво већи из више разлога. Један је тај што живимо у времену опште дебилизације где су људи пола века раније више држали до писане речи него ми данас - каже Кецмановић.

Он указује и на данашњу политичку ситуацију која, како каже, траје више деценија и у којој се у БиХ оспорава идентитет српског народа. 

- Чињеница је да је српски народ најстарији на овим просторима и да су 90 одсто данашњих становника БиХ потомци људи који су овде направили штампарију, а који су били Срби - рекао је Кецмановић.

Он је нагласио да, иако данашње вријеме није блиставо и не оставља простор за оптимизам, овакав јубилеј и ова штампарија даје наду да ће српски народ истрајати и да ће културом и духом бити спреман за нови процват, приближан оном за вријеме доба Немањића.

Књижевник Милан Ружић рекао је да је Горажданска штампарија, у тами општег ропства под Турцима, сијала као светионик. 

- Горажданска штампарија је полумиленијумски доказ да смо један од посљедњих бедема православља - истакао је Ружић.

Начелник општине Ново Горажде Мила Петковић рекла је да се велики градови, који су много моћнији и развијенији од овог мјеста, не могу похвалити да је код њих утемељено штампарство на Балканском полуострву.

У културном програму наступила је Етно-група "Ива" из Бањалуке.

Академији су присуствовали начелници општина Вишеград, Фоча, Соколац, те бројни представници друштвеног и културног живота.

Организатори академске вечери су Народна библиотека "Божидар Горажданин" и општина Ново Горажде.

У Храму Светог Георгија у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин је основао прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах послије цетињске.

У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, кад је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунију.