Коњиц: Освештање храма обновљеног у помен убијеним српским дјечацима
Парох коњички протојереј-ставрофор Милан Бужанин изјавио је Срни да је црква изграђена 1896. године, а обновљена у славу Светих апостола Петра и Павла и у помен српским дјечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени 1992. године у Коњицу.
Он је навео да је програмом прославе за 10.00 часова предвиђено освештање храма, а потом Света архијерејска литургија и ломљење славског колача.
Храм ће освештати и Свету архијерејску литургију служити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Након литургије у 11.30 часова биће одржан помен парастос члановима породице Голубовић.
Програмом је предвиђено да се вјерујућем народу и осталим присутним обрати владика Димитрије и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик који је ктитор ове православне светиње.
Бужанин је рекао да ће на улазу у цркву бити постављена плоча на којој ће писати основни подаци о храму - када је саграђен, да је обновљен ове године у славу Светих апостола Петра и Павла, а у спомен убијених српских дјечака Петра и Павла и да је ктитор обнове Милорад Додик у својству предсједника Републике Српске.
- У једном разговору између господина предсједника и мене упитао је шта би могао да учини да буде нешто направљено или урађено у помен на убијене дјечаке. Замолио сам га да то буде обнова овог храма у славу апостолима и помен дјеци и он је прихватио ту идеју. У реализацију тога смо кренули у јесен прошле године и ево окончали - навео је Бужанин.
Он је рекао да ће у храму бити икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дјечацима Петром и Павлом. "То ће бити цјеливајућа икона, она којој ће се поклонити сви који уђу у храм", истакао је Бужанин.
Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем, одвезли неколико километара од стана и под окриљем ноћи стријељали.
Дјечаци и њихови родитељи стријељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани.
Петар Голубовић је преживио прво стријељање.
Он је након рафалне паљбе пао на земљу између тијела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела. Када је дошао до пункта испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило.
Крвници су то чули путем радио-везе и вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код мјеста Бегин Вир, гдје су га извели из аутомобила и поново стријељали.
Тијела убијених дјечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве прије него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали.
Захваљујући Анису Косовцу у јулу 2018. постављена је нова капија на улазу у православно гробље на Мусали. На капији се налази спомен-плоча с илустрацијом Петра и Павла Голубовића.
Имена Петра и Павла Голубовића уклесана су и на заједнички споменик убијеној дјеци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали.
Прва оптужница за овај злочин подигнута је 1994.године, а пресуда је изречена крајем 1995. године.
Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића који су погинули у рату.
Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Ланџо су 25. јула 2000. осуђени на по 12 година затвора, док је Ланџо осуђен на осам година. Врховни суд Федерације БиХ потврдио је ове пресуде.
Осим њих, за овај злочин се у оптужници из 1994. године везује и име ветеринарског техничара Халила Туцаковића, као и полицајаца на пункту Поље Бијела, Дражена Марковића и Хаџе Мацића.
О убиству без осуде, без објашњења, без разлога мало се знало у широј јавности, али Срби Коњица и свих херцеговачких мјеста овај злочин добро памте и препричавају да се никада не заборави.
Говорећи о убиству српских дјечака, Бужанин је рекао да је то чин који "погађа у срце сваког човјека".
- Овај чин је за сваку осуду, али ми као хришћани морамо се молити Богу да опрости и крвницима и свима који су им помагали у том чину - истиче Бужанин.
Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана послије повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума.
Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува вјетар док се у њој обавља служба Господња.
- То је црква коју су градили домаћини борачког краја који се ту скупљају сваке године и веома је значајна уопште за српски народ јер су ту сачуване и одређене иконе које су национално благо БиХ - наглашава Бужанин.
Прије рата у Коњицу је живјело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас на Борцима живи мали број српских породица.