X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
11/07/2019 |  17:14 ⇒ 17:18 | Извор: РТРС

Од најава до фикције: Шта се догодило са Станивуковићевим петицијама?

Посланик ПДП-а Драшко Станивуковић поново је ових дана поднио захтјев за организовање петиције поводом случаја загађења у Пословној зони Инцел и забране окупљања на Тргу Крајине.
Драшко Станивуковић (Фото: banjaluka.net) -
Драшко Станивуковић (Фото: banjaluka.net)

По свој прилици, Станивуковић је својеврсни рекордер на нашој политичкој сцени по броју покренутих петиција, са њих најмање 10, јавно евидентираних у последњих годину и по дана.

Међутим, многе од Станивуковићевих громогласно најављиваних петиција у стварности никада нису ни покренуте, а неке од њих, показало се, биле су – потпуно измишљене. Или су само најављене у медијима, али у стварности никада нису проведене на терену.

Да ствар буде занимљивија, свака петиција, коју је Станивуковић и провео на терену, одбачена је због низа неправилности. Ниједна од њих, чак и оне које су заиста провођене, није испуњавала форму и услове, који су прописани Законом о референдуму и грађанској иницијативи.

Један од најдрастичнијих примјера је, како се чини, петиција против поскупљења воде и паркинга у Бањалуци. Ова петиција је заиста и организована, и то на више локација широм града. Међутим, иако је Станивуковић 6. фебруара организовао прес конференцију пред Градском управом, показујући неколико страница за које је тврдио да се на њима налазе “потписи 3.000 суграђана који се противе поскупљењу“, петиција, према званичним подацима Скупштине, заправо – није ни предата.

– У нашој евиденцији нема никаквих трагова о томе да је таква грађанска иницијатива икада предата – кратко су навели у Скупштини града.

По доступним подацима, ништа боља ситуација није била ни у случајевима кад су петиције и предане у Скупштину града, које је била дужна да их обради и упути у скупштинску процедуру на одлучивање, под условом, наравно, да испуњавају прописану законску форму.

Два мјесеца послије случаја "вода", на ред је дошла још једна петиција, овај пут против продужења радног времена тржним центрима. Пред бројним медијима, Станивуковић је 10. априла испред Градске управе најавио да ће, под геслом "Не дјелам недјељом", већ од 15. априла, и то не само у Бањој Луци, него и широм Републике Српске, организовати петицију против продужења радног времена тржним центрима, тврдећи да оваква пракса представља "увод у модерно робовласништво".

Међутим, цијела прича се завршила чим су отишле ТВ камере, пошто таква петиција заправо – никада није ни покренута.

А ништа боља ситуација није ни са петицијама које је заиста и организовао. У званичном допису, стручне службе Скупштине града обавјештавају Ивана Бегића, предсједника Младих ПДП-а и Станивуковићевог личног сниматеља, да је одбачена њихова петиција о градњи тротоара у Улици Ивана Горана Ковачића у насељу Росуље. У образложењу се, наиме, наводи да је, поред десетина других неправилности, у иницијативи евидентиран само један једини потпис грађана, који је потврђен уписаним јединственим матичним бројем. Разумијевања ради, закон, између осталог, прописује да се сваки потписник овјери и ЈМБГ-ом, прије свега, како би се избјегле злоупотребе.

Иако би се ово заобилажење законских прописа могло посматрати само као кршење норме, и можда, непознавања процедуре, испоставља се да је проблем ипак – суштински. Наиме, изградња овог тротоара је и прије потписивања петиције била уврштена у програм инфраструктурних радова за ову годину, што указује на два могућа одговора – или да организатори петиције нису знали за то, у што је тешко повјеровати, или да су, пак, знали, али су суграђанима жељели да покажу да су они ти који ће да ријеше њихове проблеме, свјесни да је он, заправо, већ ријешен.

Иако све Станивуковићеве петиције имају исте формалне недостатке (нигдје нема ЈМБГ-а грађана, овјерених потписа и сл.), посебно је занимљив, медијски јако експониран, случај петиције за изградњу прелаза за пролаз пјешака на раскрници Драгочај – Рамићи, на магистралном путу Бања Лука – Приједор.

Овај пут, Станивуковић је заиста и организовао петицију, али&хеллип; Ако се и занемари да је поднесена на погрешну адресу, због чега је одмах одбачена (пошто је магистрални пут, и прелаз је у надлежности Путева РС, а не града Бања Луке), Станивуковић и његове присталице су под иницијативу уписивали и људе из сусједних општина, попут Лакташа и Приједора, што Закон о референдуму и грађанској иницијативи стриктно забрањује.

Бегић станује у Драшковој вили?

Ако је судити по садржају дописа који је Скупштина града 24. априла ове године упутила Ивану Бегићу, чини се да овај, Станивуковићев сниматељ и, однедавно, и предсједник Младих ПДП-а, станује у његовој вили на Петрићевцу?!

Наиме, Бегић је, подносећи иницијативу, као мјесто становања навео Улицу Раде Кондића 3, на којој се, заправо, налази Станивуковићева вила. У случају других петиција, упућиваних Скупштини града, Станивуковић је као сопствену адресу становања наводи управо Улицу Раде Кондића 3.

Занимљиво је и да се Бегић донедавно у јавности представљао као новинар, не наводећи, међутим, за који медиј ради. Однедавно, представља се искључиво као политичар, и то предсједник Младих бањалучког ПДП-а. На ову функцију постављен је послије Станивуковићевог именовања за предсједника Градског одбора ПДП-а.

Законски услови за петицију

Закон о референдуму и грађанској иницијативи прописује низ одредби, које се односе на услове под којим се мора проводити иницијатива или, колоквијално названа – "петиција". Закон, између осталог, прописује да потписници иницијативе морају бити уписани личним именом и презименом (потврђено својеручним потписом), те уписаном адресом становања, ЈМБГ-ом и бројем личне карте.

Поред тога, закон налаже да организатор мора формирати иницијативни одбор, провести разне друге формалности, те се обавезати да се прикупљање потписа проведе у року од седам дана.

Ови услови, како се може видјети, ниси испоштовани ни у једној Станивуковићевој иницијативи

Извор: banjaluka.net