X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
13/07/2019 |  10:51 | Извор: СРНА

Голић: Е-грађевинске дозволе након усклађивања закона

Министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да се морају ускладити многа законска рјешења како би заживјело издавање е-грађевинских дозвола, прије свега електронски потпис и још 17 закона и правних аката који нису у надлежности Министарства на чијем је челу.
Сребренка Голић - Фото: РТРС
Сребренка ГолићФото: РТРС

- За нас је најбитније, на шта сам посебно поносна, да ћемо софтвер вриједан неколико стотина хиљада евра бесплатно добити од Међународне финансијске корпорације, која је чланица Групације Свјетске банке - рекла је Голићева Срни.

Она истиче да би овај софтвер требало да буде инсталиран у Административном центру Владе Републике Српске до краја ове године и ће бити у власништву Српске.

- За тај софтвер нисмо морали издвојити ни једну КМ из буџета - рекла је Голићева.

Она је истакла да је Бањалука изразила жељу да буде прва која ће увести е-грађевинске дозволе.

Голићева је подсјетила да је Народна скупштина Републике Српске на четвртој сједници усвојила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу, који је припремљен уз подршку и асистенцију ИФЦ, како би се створио правни основ за увођење једношалтерског система, те е-грађевинских дозвола.

- Прва фаза пројекта која се односи на увођење једношалтерског система већ је започела и укључили су се многи градови - Бањалука, Источно Сарајево, Градишка, Власеница, Требиње. Друга фаза је издавање е-грађевинских дозвола - појаснила је Голићева.

Према њеним ријечима, ове реформске активности обухватају и смањење броја доказа и формалности које је инвеститор до сада био дужан доставити уз захтјев за издавање грађевинске дозволе, односно сагласности јавних предузећа и других носилаца јавних овлаштења.

Голићева каже да ће ове сагласности у фази издавања грађевинске дозволе бити замијењене повећаном одговорношћу лиценцираних пројектаната и ревидената који имају стручну, професионалну, материјалну и моралну одговорност за техничка рјешења и квалитет техничке документације за чију израду их је ангажовао инвеститор.

- У складу са закључком Народне скупштине спровели смо јавну расправу, размотрили све пристигле примједбе и сугестије, уважили оне које су биле реалне, и израдили Приједлог закона, који је упућен надлежним институцијама на мишљења и он ће бити спреман већ у овом мјесецу да буде упућен у Народну скупштину - навела је Голићева.

Она је додала да је једна од сугестија која је уважена, а коју су упутиле локалне заједнице да се додатно дефинише поступања у случајевима када је предмет градње објекат чија техничка документација не подлијеже ревизији.

- За објекте до 200 метара квадратних, за које постоји обавеза ревизије техничке документације, прописано је да пројектант даје изјаву о сагласности пројектних рјешења са локацијским условима, односно он провјерава и потврђује да техничка рјешења и примијењени технички системи испуњавају прописане услове за предвиђену намјену објекта - рекла је Голићева.

Она напомиње да пројектант, такође, сноси и одговорност за штету и друге посљедице настале усљед непотпуне и неквалитетне техничке документације коју је израдио.

- Изјава пројектанта замјењује друге доказе који су у поступку издавања грађевинске дозволе прописани на основу посебних закона којима је уређен рад предузећа која управљају јавном и комуналном инфраструктуром - рекла је Голићева.

Она је нагласила да се законом ствара правни основ за доношење аката с циљем унапређења области енергетске ефикасности у зградарству, што је обавеза због одлука Енергетске заједнице, односно прописа Европске уније, који се преузимају у правни систем Српске.

Новим законским рјешењима, каже Голићева, предвиђено је скраћивање поступка доношења докумената просторног уређења у редовном поступку и планира се да се са "двостепеног" поступка пређе на "једностепени", што у пракси значи да Народна скупштина неће разматрати нацрт документа, него само приједлог.

- Имајући у виду ранија законска рјешења, досадашња искуства као и праксе окружења, сматрамо да ће се овим убрзати процедуре, а сам документ неће изгубити на суштини и квалитету, нити ће тиме бити угрожени интереси појединца, као ни заједнице - закључила је Голићева.