X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/07/2019 |  13:03 | Извор: СРНА

Рајилић: Не вјерујемо Суду БиХ

Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је да се одлуком апелационог вијећа Суда БиХ о укидању првостепене пресуде Мустафи Ђелиловићу и другим оптуженим за ратне злочине над српским и хрватским цивилима на подручју Хаџића тражи начин како да буду потпуно ослобођени.
Божица Живковић Рајилић - Фото: РТРС
Божица Живковић РајилићФото: РТРС

Рајилићева је рекла Срни да у Удружењу жена жртава рата Републике Српске немају никаквог повјерења у Суд БиХ.

- Вјерујем да они тај поступак обнављају и укидају правоснажну пресуду зато што траже начина како да оптужене потпуно ослободе. Тај суд не доноси одговарајуће пресуде и суди по двоструким аршинима. Никаквог повјерења немамо, а ја не вјерујем да ће они и овај пут другачије урадити - додала је Рајилићева.

Апелационо вијеће Суда БиХ укинуло је јуче првостепену пресуду којом су Мустафа Ђелиловић и још седам оптужених за ратне злочине над српским и хрватским цивилима у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај" на подручју Хаџића осуђени на укупно 60 година затвора, те предмет вратило на поновно суђење.

Суд БиХ је у јулу прошле године, након шест година суђења, осудио осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у "Силосу", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај" на подручју општине Хаџићи.

На по 10 година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић.

На по осам година затвора осуђени су некадашњи начелник Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадил Човић, као и управник "Силоса" Бећир Хујић.

Командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у "Силосу" Халид Човић осуђени на по шест година.

Бивши управник у касарни "Крупа" Шериф Мешановић осуђен је на седам, а некадашњи стражар Нермин Калембер на пет година затвора.

Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске националности, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром на то да је вијеће којим је предсједавала Минка Крехо утврдило да су сви затвореници били цивили.