X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
17/07/2019 |  07:22 ⇒ 07:53 | Извор: sputniknews.com

Руски научнк открива узроке великих непогода које сваког дана погађају планету

Климатске промјене у свијету су очигледне, али нећемо скоро садити брескве код Санкт Петербурга. Штавише, неки подаци говоре да ће загријавање замијенити захлађење.
Планета Земља (Фото: Pixabay) -
Планета Земља (Фото: Pixabay)

Руски Далеки исток је у посљедње вријеме погодио велики талас поплава. Многи су то повезали са промјеном климе, о чему се већ дуже вреијме много говори. Чак је предсједник Русије Владимир Путин на самиту о производњи и индустријализацији навео податак да се ваздух на површини земље у Русији два пута брже загријава, него у остатку планете.

Професор са катедре за климатологију и праћење природне средине Петербуршког универзитета Генадиј Менжулин такође је примијетио да се ваздух посебно загријава у источном и сјевероисточном Сибиру.

- То се дешава због циркулације ваздуха у атмосфери, због чега се ваздух више загријава ка половима, а мање око екватора. Једноставно је тако - објашњава Менжулин.

Узрок загријавања ваздуха

Шта је узрок загријавању? Постоје различите теорије. Данас је најраширенија теорија антропогенског загријавања, тј. да је човјек главни кривац за повећање штетних гасова у атмосфери. Међутим, професор са Руског државног геометеоролошког универзитета Олег Покровски подсјећа да то још увијек наука није доказала.

- Штетни гасови се повећавају, али се зна да се и у прошлости, како су показала истраживања леда на Антарктику, неколико пута повећавала концентрација угљендиоксида у атмосфери, након чега се она смањивала. Због чега се то дешавало, нико не зна. И сада се дешава повећ́ање концентрације угљендиоксида у атмосфери, што наравно доводи до повећања температуре. То је очигледна веза. Међутим, шта је прави узрок тога, до данас није откривено - додаје он.

У тражењу “криваца“ за климатске промјене научници су стигли и до крава, које током преживања хране испуштају велике количине метана у атмосферу. Тврди се да су оне одговорне за 9,5 одсто укупне загађености од гасова стаклене баште и метана.

- Наравно, и краве, као и људи кривци су за то, јер испуштају метан који такође загађује. Али је од тога ефекат много мањи - сматра Менжулин.

Професор Покровски највећи проблем види у загађивању мора и океана.

- Посљедњих година много се повећало загађење површине океана. Највише због пластике која се шири океаном и изазива велики број негативних посљедица. Нико не говори да је у нормалним околностима размјена угљендиоксида између атмосфере и океана много пута већа од те која се ослобађа људском делатношћу. Загађењем океана ми фактично блокирамо апсорпцију океана угљоводоника. Биомаса у океану је на десетине пута већ́а од биомасе на копну. Замислите да је површина океана прекривена, да је блокирано узимање угљендиоксида из атмосфере. То води ка нарушавању равнотеже у атмосфери, као и деградацији биомасе океана. Овај фактор је значајнији од људског фактора на копну - наглашава руски професор.

Нерепрезентативне метеоролошке станице

Покровски је један од оних научника који изражава велике сумње у то да се планета убрзано загријава, тим прије у апокалиптичне сценарије. Професор подсјећа на врло интересантну чињеницу о којој нико не говори: метеоролошке станице се сада налазе у близини великих градова, ауто-путева и самим тим је логично да оне повећавају пораст температуре.

- Наравно да је тамо повећање температуре много брже, него у средњој атмосфери. Биљеже се најдраматичнији показатељи. На примјер, у САД су истраживања показала да се 85 одсто метеоролошких станица налази у зони такозваних "топлотних острва". Због затварања метеоролошких станица које су удаљене од градова, што је све чешће, имамо проблема и са временским прогнозама, јер су репрезентативне станице управо оне које су удаљене од градова - умирује Покровски јавност.

Он додаје да још увијек не знамо шта се дешава на већем дијелу копна, нарочито у далеким крајевима Русије који су ненасељени.  - Посебно јер Русија нема своје метеоролошке сателите, већ користи податке америчких и европских сателит - додаје климатолог.

Професор се сјећа да су још 60-их година биле популарне теорије да ће код Лењинграда до краја 20. вијека расти палме, брескве и кајсије.

- Ево, данас овдје нема никаквих брескви ни кајсија, једва да и парадајз успијева. Што се тиче будућности, то је врло магловито. Узрок загријевања нико није открио. Када се бавиш анализом реалних података, а не неких фантастичних модела које предлажу неке присталице загријавања, оне показују потпуно супротне закључке. Неки резултати показују да може наступити кроз неко вријеме и захлађење - закључио је климатолог.