Преминуо академик Никола Хајдин
Чувени српски инжењер, мостоградитељ и дугогодишњи предсједник САНУ Хајдин рођен је 4. априла 1923. године у Врбовском у Краљевини СХС /данашња Хрватска/.
Хајдин је за дописног члана САНУ изабран 1970, а за редовног 1976. године.
Потпредсједник САНУ био је од 1994. до 2003. године, а предсједник САНУ у три мандата - од 2003. до 2015. године.
Био је професор Грађевинског факултета у Београду, али и гостујући професор на Савезној високој школи /ЕТХ/ у Швајцарској и инострани члан неколико академија - Словеначке академије знаности и умјетности, Националне академије Атине, Европске академије наука, умјетности и литературе са сједиштем у Паризу, Европске академије наука и умјетности са сједиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.
За почасног доктора Националног техничког универзитета Атине изабран је 2000. године.
Академик Хајдин дао је значајан допринос у научној области која се односи на примјену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и на радове из Теорије танкозидних носача.
Научни опус академика Хајдина обухвата више од 230 радова, од којих је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима.
Хајдин је веома цијењен као аутор читавог низа челичних и бетонских конструкција.
Из великог опуса ових остварења издвојени су жељезнички мост са косим затегама преко Саве у Београду, друмски мост система греде са косим затегама преко Дунава у Новом Саду, лучна брана "Глажње" у Македонији и велики мост са косим затегама преко Висле у Пољској.