X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
19/07/2019 |  16:33 ⇒ 19:51 | Извор: СРНА

Каран: Највећа уставно-правна потврда суверености ентитета

Професор уставног права Синиша Каран изјавио је Срни да је механизам за заштиту виталног националног интереса ентитета који је покренуо српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик показао да Народна скупштина Републике Српске доноси коначне одлуке и да су ентитети кључни, примарни и генерички носилац суверенитета у БиХ.
Синиша Каран - Фото: РТРС
Синиша КаранФото: РТРС

Каран је рекао да је први пут витални национални интерес ентитета добио садашњу димензију која превазилази све досадашње употребе тог механизма и објашњења шта он у основи значи, те му даје уставну потврду у суштинском смислу.

- Ово је дефинитивно најбоља афирмација ентитета као примарног носиоца суверенитета у БиХ. Ово ће дугорочно бити једна од најзначајнијих одлука и случај употребе овог уставног механизма у посљедњих 25 година у БиХ - нагласио је Каран.

Он је истакао да је посљедња посебна сједница Народне скупштине Републике Српске заказана након што је Додик у Предсједништву БиХ употријебио специфичан механизам заштите виталног националног интереса ентитета.

- Сједница Народне скупштине обиљежена је са два кључна и доминантна аспекта од којих је један огроман и у будућности ће постати све значајнији. Дошло је до врхунске афирмације уставно-правне позиције, мјеста и улоге изузетног механизма заштите виталног интереса ентитета. Никада у досадашњој пракси, од потписивања Дејтонског споразума, заштита виталног интереса ентитета није добила ову димензију - каже Каран.

Он је додао да је први пут у уставној пракси овај механизам добио и другу димензију, јер Устав БиХ није јасно дефинисао шта је витални национални интерес ентитета.

- Њега је стварала уставна пракса, али она се до сада сводила на врло уску примјену и тумачење виталног националног интереса ентитета која се односила на конкретну одлуку или акт који је доносило Предсједништво да би био покренут такав механизам. Овдје се ради о томе да је покренут мимо конкретне одлуке која може бити предмет виталног националног интереса ентитета. Од сада у свакој ситуацији треба увести праксу, о којој је Додик говорио на сједници, те сваки пута када српски или било који члан Предсједништва БиХ буде прегласан у питањима за која Устав подразумијева консензус сматрати да је повријеђен витални национални интерес ентитета - нагласио је Каран.

Он је рекао да је Додик први пут издигао овај механизам на ниво који му припада.

- Ситуација да Народна скупштина Републике Српске доноси коначне одлуке, не само за ниво Предсједништва БиХ, показује ко је кључни, примарни и генерички носилац суверенитета у БиХ. То су ентитети, њихови грађани и конститутивни народи - истакао је Каран.

Према његовим ријечима, то је врхунска афирмација примарних носилаца суверенитета у БиХ који су дали изведени суверенитет БиХ.

- Ово даје праву димензију структуре БиХ као посебно сложене и специфичне државне заједнице федералног каракетара и специфично уставно-правно мјесто ентитета у таквој уставној структури - каже Каран.

Он је рекао да ће вријеме показати значај афирмације и посебног уставно-правног отклона заштите виталног националног интереса ентитета.

- Сваки будући српски члан Предсједништва БиХ мора покретати механизам за заштиту виталног националног интереса ентитета у свакој ситуацији када буде прегласан о питањима која су Уставом и Пословником о раду Предсједништва БиХ дефинисана да се могу донијети консензусом. Подсјећам да је консензус базни принцип на којем почива БиХ уз паритет у стварању заједничких институција - напоменуо је Каран.

Он је подсјетио да постоји и механизам заштите виталног националног интереса кроз ентитетско гласање у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Међутим, оно је у односу на ову ситуацију дјелимично сужено, прије свега, због тога што то ради 14 посланика из Српске. Овдје је снага заштите у томе што је она институционално смјештена у Народну скупштину која је представник народа", појаснио је Каран.

Према његовим ријечима, засједање Народне скупштине показало је и демонстрацију политичке некултуре и злоупотребе представничке демократије.

- Злоупотреба је манифестована у процесном и процедуралном аспекту. Народна скупштина хитно мора размислити о својим процедурама и Пословнику који се злоупотребљава на формалан начин. Када је улажено у дозвољену парламентарну дискусију, улазило се и у кршење основних људских права и слобода свих оних који су то слушали, не само оних унутар Народне скупштине него свих оних који су то пратили и путем малих екрана. У том смислу је прекорачена и злоупотребљена демократија и директно су нарушавана права оних који су то слушали јер су изношене личне увреде - рекао је Каран.

Он је оцијенио да је то је дио политичке некултуре или културе, која се временом мора стварати.

- Најпогубније за оне који су показали политичку некултуру и злоупотијебили и вулгаризовали парламентарну демократију је то што нису схватили дугорочни значај питања које је покренуто за Српску и њене институције, а посебно најважније институције као што је Народна скупштина - закључио је Каран.