Из Мексика у Српску - Херцеговац оженио Индијанку

Напустили су професионалне послове и све градске предности, једини су у селу, и посветили су се узгоју коза.

- На почетку је било тешко. Напустиш велики град, град са пуно људи, породицу и дођеш овдје. Овдје је мирно. Навикавање је било тешко, али сада је добро - рекла је Дејзи Хернандез Капистран Вучуревић.

Дејзи, Индијанка из племена Астека, у напуштено село дошла je прије четири године. Дипломирала је финансије и рачуноводство, имала стални посао, али љубав према Драгану и одлучност да живе мирно, били су јачи.

Подиже трогодишњег Лазара и шестомјесечну Јелену. Недостаје јој мексичка храна, спрема херцеговачку, а научила је и да прави козји сир. 

- Рекли су ми како се прави, али не могу да кажем. То је тајна - истакла је она.

Драган каже да је остварио дјечачки сан. Рођен је у Требињу, живио у Херцег Новом, а у Мексико стигао прије двадесет пет година. Био је фудбалски тренер, са мексичком Фифином лиценцом, радио је као радио и тв водитељ, а најдуже у Oрганизацији за људска права при УН. Све је напустио, а скромне приходе остварује од узгоја коза.

- Најмилије су ми друштво козе. Имао сам раније и краве. Козе су најмилије зато што су најпаметније. Иду за мном, имају свој интерес, слушају. Наравно треба имати кукуруза у џеп, без тога не би било добро - рекао је Вучуревић.

Жели да прошири стадо и шталу, али нема новца. Помоћ ни од кога није тражио. По 22 километра далеко су им Требиње и Херцег Нови. Живот између двије границе и два прелаза, олакшавају им службеници граничних полиција. 

- Једино што желим јесте да имам иста права као и сви у БиХ - говори Вучуревић.

Мали Лазар је још у границама дјечије маште. Као и мами, смета му зимски снијег и минуси.

За зиму је потребно двадесет метара дрва, залихе хране за породицу, сточна храна. Дио су већ спремили. Али, без обзира на све потешкоће усамљеничког живота, Драган, глава породице, каже да у Подштировник и на Зубце није дошао да иде.