Недостаје радника за бербу малине
Сезонски берач малине ових дана је најтраженије занимање у овој регији и узгајивачи на разне начине покушавају да обезбиједе довољан број руку да оберу малину, али многи не успијавају, јер се све мање особа одлучује да ради овај изузетно напоран посао.
Неки не желе да беру малине због здравствених разлога, неки јер се ради по 14 часова, неки због изложености јаком сунчевом зрачењу.
Малинари нуде берачима 70 до 80 фенинга по килограму убраних малина, неки дневницу 40 КМ, али ријетки пристају да раде под тим условима.
У Удружењу малинара Братунца, Сребренице и Милића "Виламет" кажу да берачи дневно могу да наберу 50 до 100 килограма малине, зависно од способности, али и квалитета рода, што значи могу да зараде од 40 до 80 КМ, међутим, све је теже обезбиједити бераче јер се ради о напорном послу и по 14 сати дневно.
У "Виламету" и Пољопривредној савјетодавној служби у Братунцу кажу да узгој малине постаје породични бизнис и да перспективу имају само малињаци чији власници ангажовањем својих чланова породице могу да га обрађују и скидају род.
Мали број берача из овог краја одлази у бербу у Србију, и то само код домаћина код којих су раније радили и који су имали коректан однос, уважавали и цијенили раднике и поштено плаћали бераче.
Бранислав Танасијевић из канцеларије "Кер интернешенела" у Сребреници, која је претходних година пружала знатну помоћ пољопривредницима, рекао је Срни да су скоро све породице које имају своје земљиште у овом крају засадиле малину и свако бере свој малињак, па нема слободних људи да притекну у помоћ или раде за дневницу.
Према његовим ријечима, скоро сви имају малине, и то засаде веће него што могу обрати чланови породица па немају кога да ангажују за бербу.
- Малинарство у овом крају може опстати као породични бизнис и свако домаћинство треба да процијени колики малињак може обрађивати радом својих чланова и да се ограниче на толике засаде - оцјењује Танасијевић.
Један од познатијих малинара на овом подручју Иван Стојановић из Куњерца код Братунца каже да је уз своја четири члана породице обезбиједио још четири берача, који више година код њега беру малину и ангажује још неколико берача по потреби, када због високе температуре долази до бржег сазријевања малине, те тако успијева да благовремено обере малину.
Стојановић, који је добитник бројних награда као успјешан узгајивач квалитетне малине, каже да су ове године били неповољни временски услови и да су приноси нижи.
То потврђују и Ненад Петровић, који има малињак у братуначком селу Реповац, те Крстина Ћирковић из Подграца.
Стојановић истиче да ће посљедице слабијег рода сносити само узгајивачи док берачи и откупљивачи имају своју рачуницу и загарантовану зараду.
ПРИХВАТЉИВА ЦИЈЕНА МАЛИНЕ ЈЕ ТРИ КМ
- Још није позната дефинитивна откупна цијена малине и уколико буде мања од 2,5 КМ по килограму, произвођачи неће имати никакву зараду - упозорава Стојановић, који је и предсједник Управног одбора Удружења малинара "Виламет".
Он истиче да би реална и прихватљива цијена малине била три КМ за килограм уз подстицаје које даје ресорно министарство.
Мањи број узгајивача је због великих обавеза и слабе зараде у претходне двије године одлучио да уништи или смањи малињаке, увидјевши да је то дјелатност која изискује пуно ангажовања и трошкова и да никада нису сигурни да ли ће имати зараду.
У општини Братунац малинарство је проглашено стратешком развојном граном и много је уложено у развој ове дјелатности.
Изграђен је систем противградне заштите, систем за наводњавање малињака на цијелој општини, подигнут расадник, обезбијеђене разне врсте подстицаја за подизање засада малине, али су ипак многи одустали од тог посла због ниске цијене овог воћа.
Процјењује се да је у братуначкој општини више од 300 хектара под малињацима и да се очекује род од око 4.000 тона малине.