МАРТИЈЕВ ИЗВЈЕШТАЈ ПРЕД ПОСЛАНИЦИМА САВЈЕТА ЕВРОПЕ

Комитет Парламентарне скупштине Савјета Европе за правна питања и људска права усвојио је 17. децембра двотрећинском већином Мартијев извјештај под називом "Нехумано поступање са људима и нелегална трговина људским органима на Косову" и преточио га у нацрт резолуције, о којој ће посланици гласати у уторак, 25. јануара. Парламентарна скупштина Савјета Европе позива међународну заједницу, власти у Београду, Приштини и Тирани да предузму конкретне мјере како би се расвјетлила трговина људским органима и други злочини током и послије сукоба на Косову, наводи се у нацрту резолуције Дика Мартија. У Мартијевом извјештају, сачињеном послије двије године истраге, истиче се улога Дреничке групе, којом је руководио одлазећи косовски премијер Хашим Тачи, у шверцу оружја, дроге и људских органа. Тачи је у извјештају означен као шеф криминалне мреже која је почела криминално дјеловање послије рата 1999. године и имала утицаја на власт од тада. У извјештају се наводи да је Дреничка група носила највише одговорности за ад-хок затворе и судбину оних који су у њима држани, а међу њима је била и група затвореника који су пребачени у затвор сјеверно од Тиране, гдје су убијени и потом им вађени органи. "Пошто и када је потврђено да су хирурзи за трансплантацију на положају и спремни да оперишу, затвореници су извођени из 'безбедне куће' појединачно, колективно убијани од руке припадника ОВК, а њихова тијела брзо пребацивана у клинику за операције", наводи се у извјештају и додаје да су исти појединци са Косова и странци умијешани у убиства повезани и са случајем "Медикус". Скупштина Савјета Европе ће током засједања, које ће трајати до 28. јануара, разматрати и извјештаје "Заштита свједока као камен темељац за правду и помирење на Балкану" извјестиоца Жана-Шарла Гардета из Монака, "Обавеза држава чланица Савјета Европе да сарађују у процесуирању ратних злочина" извјестиоца Миљенка Дорића из Хрватске и "Помирење и политички дијалог између земаља бивше Југославије" извјестиоца Пјетра Марченара из Италије. У извјештају Гардета, који ће бити разматран у уторак, 25. јанаура, од међународне заједнице, Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Косова тражи се да у потпуности заштите свједоке у процесима за ратне злочине, а власти држава из региона позивају се да спроведу стандарде и мјере неопходне за адекватну заштиту свједока и, уколико је неопходно, своје национално законодавство ускладе са овом потребом. Парламентарна скупштина Савјета Европе у сриједу, 26. јануара разматраће резолуцију извјестиоца Миљенка Дорића под називом "Обавеза чланица Савјета Европе да сарађују у процесуирању ратних злочина", којом се позива међународна заједница и земље бивше Југославије да предузму све мјере како би пред лице правде били изведени сви одговорни за почињене ратне злочине. "У складу са Излазаном стратегијом Међународног кривичног суда за бившу Југославију, највећа одговорност за кажњавање починилаца ратних злочина лежи на тим државама", наводи се у приједлогу разолуције и додаје да оне не могу успјети у борби против некажњивости када су осумњичени за ратне злочине ван њиховог домашаја у трећим државама. Предвиђено је да се током засједања Парламентарне скупштине Савјета Европе посланицима у уторак, 25. јануара обрати предсједник Турске Абдулах Гул, у сриједу, 26. јануара предсједник Србије Борис Тадић, а у четвртак, 27. јануара предсједник Румуније Трајан БаСеску, те премијер Албаније Саљи Бериша. На првом дијелу редовног засједања учествоваће и делегација Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе, коју чине Младен Иванић, Азра Хаџиахметовић и Милица Марковић. Србију ће на овој сједници представљати делегација Народне скупштине при Парламентарној скупштини Савјета Европе на челу са Драгољубом Мићуновићем, који је рекао да постоји сагласност чланова делегације да подрже извјештај и резолуцију Мартија и оспоре амандмане који би је могли релативизовати. Мићуновић очекује да ће резолуција бити усвојена, и да ће послије тога она постати "морална снага" корисна за инсистирање на истрази. "Уколико резолуција добије двотрећинску већину, онда ће имати снагу препоруке и постати много снажнија, као и да ће се о њој након тога сигурно расправљати и у Савјету министара и Европском парламенту", рекао је Мићуновић. Парламентарна скупштина Савјета Европе засједа четири пута годишње, а парламентарци из држава чланица говоре у име 800 милиона Европљана који су их изабрали. Скупштина има 636 чланова и 18 посматрача. Савјет Европе је најстарија европска организација. Основало ју је 1949. године десет земаља, а данас броји 47 чланица.