latinica  ћирилица
22/07/2019 |  11:39 ⇒ 12:14 | Аутор: СРНА

Вучић и Адер открили споменик Јанку Сибињанину

Споменик Јанку Сибињану на земунском Кеју ослобођења откривен је данас у присуству предсједника Србије Александра Вучића и Мађарске Јаноша Адера.
Вучић и Адер открили споменик Јанку Сибињанину - Фото: ТАНЈУГ
Вучић и Адер открили споменик Јанку СибињанинуФото: ТАНЈУГ

Вучић је истакао да нема веће части за Јанка Сибињанина од те да различити народи - Мађари, Власи, Срби и Румуни, кажу да је он њихов херој, појаснивши да због тога овај мађарски великан у народу има више имена.

- У праву су сви. Свако име је тачно јер је Јањош Хунади дао себе овим просторима. Нико није дао толико себе за Европу, а свој звездани тренутак доживео је баш овде, у Београду, 1456. године - рекао је Вучић.

Он је навео да се данас и на католичким црквама звона оглашавају тачно у подне, баш као што су се по наредби тадашњег папе оглашавала прије 563 године, да би се помогло Јањошу и Београду.

Вучић је истакао да су односи Србије и Мађарске најбољи у историји.

- Ми данас живимо сан Сибињанин Јанка или Хуњади Јањоша. Боримо се за заједничке интересе - интересе српског и мађарског народа. Овај споменик је вечни доказ пријатељства Србије и Мађарске - рекао је Вучић.

Адер је овом приликом подсјетио да Срби и данас уз гусле славе Јанка Сибињанина, истичући да га славе свуда јер је "жив Сибињанин који је бранио хришћанску Европу" и да живи његово дјело.

Он је навео да нису случајно одабрани симболи на споменику - крст и звоно, јер је Сибињанин бранио хришћанску Европу од Османлија, а звоно је значило уједињење свих у тој борби.

- Након историјске побједе услиједио је период мира и Турци 65 година нису покушали да крену ка Београду. Побједу су огласила звона цркава широм Европе, а херој хришћанске Европе се од живота опраштао овим ријечима: `Бог ме је више наградио него што сам заслужио. Он је вођа који свог војника није оставио на цједилу` - подсјетио је Адер.

На данашњи дан прије 563 године, војска коју је предводио Јањош Хуњади, познатији као Сибињанин Јанко, побиједила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат-куле.

Војничку каријеру започео је у служби деспота Стефана Лазаревића, гдје се истакао као најбољи војник, а, осим Срба, као народног хероја славе га и Мађари и Румуни.

Три недјеље након побједе над Турцима, у околини Београда у кампу његове војске завладала је епидемија куге од које је и сам оболио, а касније и умро.

Добро познати земунски симбол, Кула на Гардошу или Миленијумска кула и данас се у народу назива Кула Сибињанин Јанка.